Колико ће Иран наплатити пуштање америчких затвореника

Интензивни вишемесечни разговори Ирана и САД уз помоћ посредника, Омана и Катара, резултирали су споразумом о размени заробљеника. Техеран и Вашингтон ослободиће из својих затвора по пет особа. Глас Америке преноси да би размена, уговорена раније овог месеца, могла потрајати два месеца, али је свакако добра вест, превасходно за људе у иранском и америчком затвору који су се тамо нашли под оптужбом за шпијунажу. У иранском затвору налазило се пет особа с двојним држављанством, међу којима Сиамак Намази, Емад Шарги и Мурад Тахбаз. Реч је о Американцима иранског порекла који су били затворени у Техерану под оптужбом за шпијунажу с још двојицом чија имена породице не желе да обзнане. Као први корак, они су из затвора пребачени у хотел у Техерану, где ће бити задржани неко време. Били су осуђени на по десет година под оптужбом да су сарађивали с америчком владом. Намази је провео у затвору осам година, Тахбаз шест, а Шарги четири године.

Споразум о ослобађању затвореника само је шлаг на торти јер ће донети финансијску корист Ирану. Наиме, реч је о делу ширег договора САД и Ирана којим Вашингтон ослобађа блокирану иранску имовину у разним земљама. Пуштању на слободу људи оптужених за шпијунажу претходило је деблокирање око три милијарде долара иранског новца у Ираку у јуну. Такође, ослобађање заробљеника биће пропраћено пуштањем још шест милијарди долара иранске замрзнуте имовине у Јужној Кореји. Тамошњи медији јавили су да су средства већ пребачена у централну банку Швајцарске ради размене и трансфера у Иран.

Такође ће пет иранских држављана бити пуштено на слободу из америчких затвора. Бајденова администрација поздравила је споразум описавши га као важан корак у унапређењу односа две земље.

А односе две земље на најнижи ниво довео је Доналд Трамп када је 2018. одлучио да САД повуче из нуклеарног споразума којим се Иран 2015. обавезао да ће обуставити нуклеарни програм у замену за укидање санкција. Стога поједини аналитичари верују да размена заробљеника и одмрзавање милијарди долара имају везе с процесом обнављања нуклеарног споразума познатог као Заједнички свеобухватни план акције.

Наиме, преговори Техерана и Вашингтона о заробљеницима почели су пре три године заједно с преговорима о оживљавању нуклеарног споразума. Међутим, застој је настао прекидом нуклеарних преговора и после прошлогодишњих нереда у Ирану. Иако Техеран каже да је ослобађање затвореника питање хуманитарног аспекта и да није ничим условљено, критичари ипак верују да су постављени одређени предуслови и да значе напредак у нуклеарном случају.

Аналитичари не побијају право Техерана да тражи ослобађање блокиране имовине у замену за слободу америчких држављана, али сам чин обостране добре воље сматрају уводом у већи процес. Уосталом, све гласнији су они који ова дешавања повезују и са напорима Џозефа Бајдена да победи на председничким изборима 2024. Његова администрација трчи ка том циљу чијем остварењу би, уосталом, допринело и обнављање америчко-иранског споразума, поготову јер га је упропастио Доналд Трамп, ослабивши тиме и позицију САД на међународној сцени. Он је тврдио да се Иран не придржава договора и наставља радити на нуклеарном програму док тамошњем режиму споразум омогућава да добија новац. У том ставу није добио подршку осталих потписница: Француске, Немачке, Велике Британије, Кине и Русије. Преговори о оживљавању нуклеарног договора из 2015. настављени су доласком Бајдена у Белу кућу, а рекло би се да су сада, након серије застоја, опет убрзани. У међувремену се Вашингтон уверио да санкције нису уродиле плодом с обзиром на то да је Иран показао снажан отпор. Притисци их нису натерали на уступке.