Koliko će Iran naplatiti puštanje američkih zatvorenika

Intenzivni višemesečni razgovori Irana i SAD uz pomoć posrednika, Omana i Katara, rezultirali su sporazumom o razmeni zarobljenika. Teheran i Vašington oslobodiće iz svojih zatvora po pet osoba. Glas Amerike prenosi da bi razmena, ugovorena ranije ovog meseca, mogla potrajati dva meseca, ali je svakako dobra vest, prevashodno za ljude u iranskom i američkom zatvoru koji su se tamo našli pod optužbom za špijunažu. U iranskom zatvoru nalazilo se pet osoba s dvojnim državljanstvom, među kojima Siamak Namazi, Emad Šargi i Murad Tahbaz. Reč je o Amerikancima iranskog porekla koji su bili zatvoreni u Teheranu pod optužbom za špijunažu s još dvojicom čija imena porodice ne žele da obznane. Kao prvi korak, oni su iz zatvora prebačeni u hotel u Teheranu, gde će biti zadržani neko vreme. Bili su osuđeni na po deset godina pod optužbom da su sarađivali s američkom vladom. Namazi je proveo u zatvoru osam godina, Tahbaz šest, a Šargi četiri godine.

Sporazum o oslobađanju zatvorenika samo je šlag na torti jer će doneti finansijsku korist Iranu. Naime, reč je o delu šireg dogovora SAD i Irana kojim Vašington oslobađa blokiranu iransku imovinu u raznim zemljama. Puštanju na slobodu ljudi optuženih za špijunažu prethodilo je deblokiranje oko tri milijarde dolara iranskog novca u Iraku u junu. Takođe, oslobađanje zarobljenika biće propraćeno puštanjem još šest milijardi dolara iranske zamrznute imovine u Južnoj Koreji. Tamošnji mediji javili su da su sredstva već prebačena u centralnu banku Švajcarske radi razmene i transfera u Iran.

Takođe će pet iranskih državljana biti pušteno na slobodu iz američkih zatvora. Bajdenova administracija pozdravila je sporazum opisavši ga kao važan korak u unapređenju odnosa dve zemlje.

A odnose dve zemlje na najniži nivo doveo je Donald Tramp kada je 2018. odlučio da SAD povuče iz nuklearnog sporazuma kojim se Iran 2015. obavezao da će obustaviti nuklearni program u zamenu za ukidanje sankcija. Stoga pojedini analitičari veruju da razmena zarobljenika i odmrzavanje milijardi dolara imaju veze s procesom obnavljanja nuklearnog sporazuma poznatog kao Zajednički sveobuhvatni plan akcije.

Naime, pregovori Teherana i Vašingtona o zarobljenicima počeli su pre tri godine zajedno s pregovorima o oživljavanju nuklearnog sporazuma. Međutim, zastoj je nastao prekidom nuklearnih pregovora i posle prošlogodišnjih nereda u Iranu. Iako Teheran kaže da je oslobađanje zatvorenika pitanje humanitarnog aspekta i da nije ničim uslovljeno, kritičari ipak veruju da su postavljeni određeni preduslovi i da znače napredak u nuklearnom slučaju.

Analitičari ne pobijaju pravo Teherana da traži oslobađanje blokirane imovine u zamenu za slobodu američkih državljana, ali sam čin obostrane dobre volje smatraju uvodom u veći proces. Uostalom, sve glasniji su oni koji ova dešavanja povezuju i sa naporima Džozefa Bajdena da pobedi na predsedničkim izborima 2024. Njegova administracija trči ka tom cilju čijem ostvarenju bi, uostalom, doprinelo i obnavljanje američko-iranskog sporazuma, pogotovu jer ga je upropastio Donald Tramp, oslabivši time i poziciju SAD na međunarodnoj sceni. On je tvrdio da se Iran ne pridržava dogovora i nastavlja raditi na nuklearnom programu dok tamošnjem režimu sporazum omogućava da dobija novac. U tom stavu nije dobio podršku ostalih potpisnica: Francuske, Nemačke, Velike Britanije, Kine i Rusije. Pregovori o oživljavanju nuklearnog dogovora iz 2015. nastavljeni su dolaskom Bajdena u Belu kuću, a reklo bi se da su sada, nakon serije zastoja, opet ubrzani. U međuvremenu se Vašington uverio da sankcije nisu urodile plodom s obzirom na to da je Iran pokazao snažan otpor. Pritisci ih nisu naterali na ustupke.