Српска помоћ стигла у Сирију

Прошло је седам месеци од разорног земљотреса у Турској и Сирији, који је однео бар 50.000 живота, а Сиријци још чекају помоћ. Осим помоћи које су слале државе широм света, укључујући и нашу земљу, чињеница јесте да хуманитарне организације и даље покушавају да испоруче пакете угроженима. То је напокон пошло за руком једној – српској, под називом „28. јун”. Ова групација са специјалним консултативним статусом у економском и социјалном савету УН, а коју су основали пре 12 година наши исељеници у Канади, управо је испоручила помоћ земљи разореној земљотресом, претходно уништеној ратом, избеглиштвом, расељавањем, пандемијом вируса корона и сада колером.

Критикујући селективни хуманизам који је рефлектован у трагедији која је у фебруару погодила две земље, Снежана Димитријевић, извршна директорка организације „28. јун”, каже да српски народ добро зна како је живети под санкцијама и бити напуштен од стране међународне заједнице.

„Политика не сме да омета хуманитарну помоћ и због тога смо осећали додатну обавезу да реагујемо. Добили смо списак неопходних средстава, првенствено лекарима, и неуморно смо протеклих месеци радили да прикупимо што је више тога могуће”, каже Димитријевићева за „Политику”.

Реч је о највећој донацији ове организације мимо западног Балкана и уједно највећој испоруци хуманитарне помоћи која је отишла из Северне Америке у Сирију од почетка рата 2011. Наиме, помоћ у вредности од 586.000 долара отишла је у Сирију из Америке само због тога што је тако најлакше било остварити план. Испорука је сада у сиријској луци, где ће бити распоређена тамо где је најнеопходнија. Тако су постали прва хуманитарна организација која је успела у овом подухвату, кажу за наш лист, уосталом јер су први ступили у контакт са сиријском амбасадом.

Након земљотреса, америчка влада je у погледу санкција начинила хуманитарни изузетак на период од 180 дана. Овај кратки временски оквир натерао је људе у „28. јуну” да уложе огроман труд и да уз помоћ сарадника из САД, Србије, Либана и Сирије пошаљу помоћ из америчке државе Јута. Због санкција и међународне изолације, Сирија је у првом периоду након трагедије добила изузетно мали проценат помоћи међународне заједнице. Према подацима Уједињених нација, Турској је одмах пристигло 80.000 људи који су учествовали у потрази и спасавању угрожених и заробљених под рушевинама. У Сирији је на само пет одсто оштећених места послата помоћ у истом периоду.

Последице разорног земљотреса само су се „накалемиле” на већ уништену земљу. Рат, економска криза и недавна појава колере уништили су медицинске услове у земљи. Они који су преживели у фебруару сада се боре да преживе под страховито лошим здравственим системом.

Председник и оснивач организације „28. јун” Филип Филипи каже за наш лист да компликације у пружању помоћи северном делу Сирије испитују границе људске емпатије. Истиче да је ова криза показала да се неке катастрофе сматрају вреднијим хуманитарне интервенције у односу на друге и да неке туге више вреде од других, поготову када је реч о медијској пажњи. Филипи каже да је селективна емпатија свима нама позната у некој мери али да су они, као међународна хуманитарна организација чији је главни фокус од оснивања одувек био западни Балкан, на терену небројено пута видели како такво нешто изгледа у хуманитарним кризама.

Организација „28. јун” је до сада широм света, а првенствено западном Балкану, доставио 250 тона хуманитарних, медицинских и финансијских средстава за помоћ у катастрофама, вредних 12,8 милиона долара. Водили су међународни одговор на поплаве у југоисточној Србији 2014, а сада не одустају од сиријског народа који се осећа заборављено. Медији су месецима касније, у разговору са преживелима, преносили како је тим људима најтеже било док су дозивали помоћ али да нико није имао да их чује. Сада их највише боли то што их и даље ретко ко чује, док опстају у беди, без воде и основних услова за живот.

У име свог народа, амбасадор Сирије у Србији, Басем Џаман Ага, састао се са Аном Марковић, директорком организације „28. јун” на Балкану, како би лично изразио захвалност за велику донацију. Том приликом је рекао да је свестан колики тежак рад и посвећеност су били потребни да се остваре хумане намере и колико велико је српско срце.