Првак од 22 киле, а торба од најмање пет

Срицање првих слова и сабирање почетних десетица ђацима првацима, уз дружење и упознавање нових другара, без оптерећења оценама, у почетној години основне школе дође као разонода. И могли бисмо рећи да први разред и није уопште тежак – да није ђачког ранца под којим већина првачића посрће, као што многи од њих у каснијим годинама брекћу под тежином градива и нових предмета.

Један од „Политикиних” жгољавих али жилавих првака, београдски ђак Сара Стаменковић на систематском прегледу у првом разреду имала је округло 20 килограма, док је тог уторка њен ранац тежио пет кила. Измерили смо све њене књиге за први разред и биле су тешке четири килограма, а када смо им додали свеске вага је показала кило више. Будући да ученици не носе сваки дан све уџбенике и свеске надали смо се да је онда ђачки ранац лаганији. Али вага је показала да није када смо поменутог уторка, уз неопходне књиге и свеске, у њега спаковали прибор, ужину, воду које сваки првак носи, и опрему за физичко… То је иначе дупло више од препоручене тежине торбе просечног ђака првака, коју су лане на почетку школске године истакли на сајту Градског завода за јавно здравље у Београду. У тексту названом „Правилно ношење школске торбе – предуслов за здраву кичму” тамошњи стручњаци навели су да просечан првак, „нормалне тежине и ухрањености” има од 22 до 25 килограма и да просечна ђачка торба не би требало да пређе десет одсто његове тежине. То значи да ранац не би требало да је тежи од два до два и по килограма, ако не желимо да нам деца ходају са деформитетима кичме, а не пет, колико је показала вага нашег првака.

Уз то, кључни податак који указује на тачност тврдње да тежина ђачке торбе није мит јесте чињеница да су родитељи садашњих основаца негде у последњим деценијама претходног века у првом разреду осмолетке свакодневно имали три до четири часа, а да данашњи прваци, рачунајући одласке на дигитални свет, допунске, додатне, односно изборне активности и обавезни час одељењског старешине, четири од пет пута – недељно имају пет часова. Значи, имају више предмета, али више и књига, јер за српски, математику, свет око нас и енглески, који некада нисмо учили до петог разреда, уз уџбенике имају и подебеле радне листове. Чим закораче у учионице данашњи ђаци на часове носе и књиге из музичког и ликовног, чега, такође, некада није било у првим разредима осмолетке. А није било ни уџбеника из грађанског васпитања. Управо то су нам истакли и родитељи Сариних школских другара који су на питање да ли је тешка ђачка торба углас повикали: „Па наравно да јесте.”

Како који разред одмиче – ранац је све тежи, а књиге дебље, наглашава Данијела Вукчевић, мајка београдског основца који креће у четврти разред ОШ „Ђура Јакшић”. Она има и ћерку која полази у четврту годину Дванаесте београдске гимназије, одличан је ђак и носи уредно све књиге.

– Нисам мерила, али имам утисак да је понекад њен ранац тежак и по осам килограма. Превише су оптерећени, нарочито у гимназијама, али и од петог разреда основних школа – каже Вукчевићева.

Урош Пејовић, који има основца у нижим разредима осмолетке, сматра такође да је ђачки ранац претежак и да су просветне власти могле да их ослободе не само књиге из грађанског васпитања већ да ради растерећења деце размисле о укидању и тог предмета и веронауке.

И Јелена Илинчић, која ових дана баш бира ранац за свог првака у ОШ „Иво Андрић” у главном граду, а друго дете шаље у прву годину гимназије, наглашава да они који су правили план и програм рада у осмолеткама уопште нису мислили на нејака леђа основаца:

– Немогуће је да им баш сваки дан требају и свеске и радни листови и књиге на часу. А где је ту опрема за физичко и ликовно васпитање, па плус ужина, која је за дечаке у развоју и пубертету понекад поприлично обилна? Они треба да расту, а ђачка торба у неким случајевима износи четвртину њихове тежине на почетку школовања, па се онда питамо зашто нам деца масовно имају криву кичму.

Изгледа да нису само игрице, мобилни телефони и седење за компјутером проблем. Има нешто и у ранцу.