Тешко хаварисаним бродом на Јавор

Партизанов тешко хаварисан брод се вратио из Данске, а вечерас мора пуном паром да се отисне на Јавор. У овом сусрету (19,35 ч) бодови су му вишеструко потребни. Прво, да се колико-толико искупи за дебакл (5:0) против Нордсјеланда у квалификацијама за Лигу конференција. Друго, да поправи игру, јер оно у Фаруму није личило ни на шта. Треће, бодови су му и овако врло важни у домаћем првенству. Четврто, да искористи Звездино неочекивано посртање јуче против Вождовца...

Дуљај жели да мисли одврати од бруке у данској престоници и да се то заборави бар док не испрати Ивањичане кући. То није лако да се избрише из памћења, а питање је и да ли је то прави лек. Исто као што није добро ни када еуфорија понесе, а на њој је, чини се, Партизан запловио после избацивања Сабаха, јер се, можда, и није очекивало да његов тим може да надокнади минус од два гола из Азербејџана.

Оно што је ново, а тако је требало да буде на свакој утакмици, јесте његово обећање да ће играчи да погину на терену против Јавора. Искре тога су засијале, рецимо, против ТСЦ-а на почетку сезоне, а онда су варнице тињале, али су ипак осветлиле колико се желело против Војводине и нишког Радничког, а посебно против гостију из Бакуа.

Јавор, сам по себи, није противник против кога би Партизан требало да кује посебну тактику, али је још за нагађање какве су праве могућности „црно-белих”. Прошле јесени, и у Европи, и нашем шамшионату, било је утакмица које је требало да постану путоказ како се граби ка циљу. Кад год су његови играчи изгарали све им је ишло од руке. У Чешкој су стигли, па и престигли (и то с играчем мање) вођство противника од 2:0, имали су неукротиву вољу да се с немачким представником носе два пута по 90 минута и да из оба двобоја изађу као победници. У нашој лиги су у то доба слистили једног противника за другим. Али, крај полусезоне је био и крај таквог Партизана. У овој години су сенка оне екипе која је киптела од жеље за победом и кад је изгледало да је све изгубљено.

Пролетос је Партизан на свом стадиону проћердао и Европу и домаћи шампионат (чак је био четврти, мада се процењивало да ће у најгорем случају да буде други и да ће да се бори за место у Лиги шампиона). Саплитао се и кад би закорачио, чинило се, и кораком од седам миља.

„Црно-бели” немају право, поготово сада, да против било кога рачунају на три бода. Али, имају обавезу, и то све већу, да против свакога изгарају дословно од првог судијиног звиждука, да оставе панику у свлачионици и да буду жељни игре као деца. Да то могу требало би да уверавају себе већ од данас. У противном, и Јавор ће бити непроходна планина.