Зашто је заклан је прота Јеремија Исаковић

Прота Јеремија Исаковић рођен је у Доњој Шаторњи, код Тополе. Нижу гимназију завршио је у Крагујевцу, а богословију Београду, истовремено се успешно бавећи разним гранама спорта, највише атлетиком у друштву „Душан Силни”. Већ тада је био познат, нарочито у спортској јавности. По завршетку богословије и војске, жени се Косаром Вукићевић из села Светлића код Крагујевца, с којом ће касније имати синове Драгомира, Перу, Душана и Милоша.

Последњу парохију 1905. добио је у селу Бањи код Аранђеловца, где 1908. подиже кућу, а један је и од оснивача прве винарске задруге у Србији – Венчачке виноградарске задруге, у којој постаје секретар.

У Првом светском рату прати српску војску до Скадра, где бива заробљен па затим пуштен. После рата, захваљујући његовом угледу и угледу његових синова, првенствено Драгомира, који је као адвокат често био бранилац комуниста, Јеремијину кућу у Бањи посећују и познате напредно оријентисане политичке личности, међу којима и др Иван Рибар.

За време окупације није одговорио на писмо Милана Недића, па је хапшен два пута и провео је и месец дана у затвору. За време НОП његовој кући су долазили истакнути партизански руководиоци. У предвечерје, 14. августа 1943, четничка црна тројка извела је проту Јеремију из куће и почела га бости камама. Језиви Јеремији крици проламали су се кроз ноћну тишину села, али после 16 убода камама црна тројка је усмртила проту.

У књизи Миливоја Станковића „Милић на челу шумадијских скојеваца”, на страници 248. пише:

„Прота Јеремија Исаковић из Бање, који је уживао велики углед у околини, када су почела клања у Шумадији... једне недеље у цркви окупљеним верницима, међу којима је било четника Орашачке бригаде (Горске гарде чији је командант био Никола Калабић), рекао је: ’Ово што четници чине је против воље Божије, то је работа нечастивог, они су се одвојили од Бога и вере Божије, они служе ђаволу. Преклињем их у име Бога. Нека им је ово последња опомена и позив да се врате Богу.’

Предлог да се прота ликвидира потекао је од равногорског одбора Бање, чији је председник био Пера Томовић, али локалне старешине нису смеле да донесу такву одлуку. Четничка црна тројка, коју је предводио кољаш Јешић, зверски је мрцварила достојанственог проту и на крају га заклала.”

Сахрањен је на гробу Исаковића у селу Бањи, на којем се налазе имена сахрањених у петокрака.

Извори: Споменица православних свештеника – жртава фашистичког терора и палих у народноослободилачкој борби. Белешка протиног унука Мирослава Исаковића, дата аутору овог текста 2015. године. Миливоје Станковић: „Први шумадијски одред”, с. 491.

Драгослав Димитријевић