Да ли ће Стразбур оспорити права Републике Српске

Од нашег сталног дописника
Бањалука – Сарајевски медији изнели су сазнања да ће Европски суд за људска права у Стразбуру објавити већ донету пресуду, а која би могла да проблематизује досадашњи начин избора у Председништво БиХ, као и улогу Дома народа БиХ.

Наиме, по тим сазнањима, суд у Стразбуру је по захтеву Комшићевог саветника Славена Ковачевића утврдио да Председништво БиХ треба да се бира са целе територије БиХ. То би значило да цела земља треба да буде једна изборна јединица, а не као до сада да Република Српска буде засебна јединица и да у складу с тим непосредно бира члана Председништва из тог ентитета. Ако се oва сазнања потврде као тачна, биће то још једна пресуда којом се од власти у БиХ захтева измена Дејтонског споразума, и то, као и раније, углавном оних делова који се односе на ингеренције и прерогативе Републике Српске. Овај суд је већ раније донео пресуду, познату као „Сејдић и Финци”, оценивши као дискриминацију то што нико сем конститутивних народа не може да се кандидује за члана Председништва БиХ. С тим да је РС начелно прихватила да се измени Устав и да се одреди да се с територије Српске бира „један” члан Председништва, без националног префикса. Но, суд у Стразбуру би овај пут отишао корак даље ка централизацији, уколико оцени да су тобож угрожена и права бирача у ФБиХ јер немају могућност да бирају члана Председништва БиХ из Српске. Таква пресуда би, као и многе раније, била опречна Уставу БиХ и Дејтонском споразуму, па је и то могући разлог због ког је федерални премијер Нермин Никшић скептичан. „Искуство нас учи да сама пресуда не значи да ће бити спроведена”, пише Никшић на друштвеним мрежама. И правник и функционер СДА Амор Машовић „није сигуран колико има расположења да се пресуда спроведе”, али поручује да су у тешкој заблуди „сви који мисле да је Устав БиХ трајна категорија”. И у Странци за БиХ су охрабрени пресудом па констатују да „читава БиХ мора да буде једна изборна јединица”.

У захтеву за изменама Устава и Дејтона, европска тела се најчешће позивају на кршење људских права, и то тако што Српску третирају као засебну државу у којој су угрожена права Бошњака и Хрвата, иако је тај ентитет настао као би се на нивоу БиХ као државе заштитили Срби од мајоризације већинског народа.

Такође, Европски суд би по сазнањима медија требало да саопшти да је и Дом народа парламентарне скупштине БиХ потребно реформисати, тако да се у то тело бирају делегати с територије целе земље, а не као до сада да српске делегате бира Скупштина РС. Или да се овлашћења тог дома битно редукују.

Професор Уставног права Милан Благојевић, који је и саветник српског члана Председништва БиХ, рекао је за „Политику” да би таква пресуда „значила спремност Европског суда за људска права да се неовлашћено упусти у покушај изборног и уставног инжењеринга у једној држави”, чиме излази из оквира овлашћења која му даје Европска конвенција о заштити људских права.

„Тај суд нема надлежност да моделује и намеће политичке и уставне системе ни у једној држави. Европска конвенција не наређује државама како ће у својим уставима и законима уредити састав својих законодавних органа, бирачко право грађана нити колико и каквих изборних јединица треба да постоји ради избора законодавних органа или шефа државе. Тиме се може објаснити право шаренило уставних и законских решења у бројним државама Европе”, приметио је Благојевић.

Он је додао да би се таквом одлуком тај суд претворио у политичку институцију за остваривање политичких интереса једне стране у БиХ, будући да би се „упустио у унитаристички подухват какав себи никада до сада није допустио када се ради о некој од држава у којој постоје слојевити механизми заштите”. „На то Српска не сме никако пристати”, каже он.

Председник Владе РС Радован Вишковић рекао је да је одлука Европског суда нечија „музичка жеља и покушај да у мирнодопском времену оствари своје ратне амбиције”. „Док је БиХ по дејтонском Уставу, од те приче нема ништа”, каже Вишковић. И председник ХДЗ-а БиХ Драган Човић сумња у спроводивост пресуде и каже да ће се Хрвати још снажније борити за „легитимно представљање” и одбацује могућност грађанског уређења БиХ.

Председник опозиционог СДС-а Милан Миличевић све види као план да се након мајоризације хрватског народа у БиХ, мајоризује и српски.

„Надам се да у Српској не постоји рука која ће прихватити било које решење по којем ће нашег члана Председништва и делегате из РС бирати неко други. Верујем да никад неће постојати двотрећинска већина за такве измене дејтонског Устава БиХ. Крај прошлог века треба да је наук свима колико је овде опасно прегласавање и наметање вољи другим народима”, каже он.