Нагле промене времена ремете сан и расположење

Готово да нема особе која се некада није пожалила да јој не пријају осцилације временских услова, али, ипак, нагле промене времена најтеже подносе метеоропате. Метеоропатија је назив за скуп реакција и симптома у телу које настају услед временских и климатских промена, тј. када дође до измене једног или више метеоролошких фактора.

Примаријус др Бисерка Обрадовић, специјалиста опште медицине, каже да су се раније на погоршање здравственог стања због промене времена жалили само стари и хронични болесници, али да данас више није тако, па метеоропатија на одређен начин погађа људе у свим животним добима.

– То и није тако необично, јер смо последњих десет година сведоци наглих временских промена. У метеоролошке факторе спадају температура и влажност ваздуха, ветар, атмосферски притисак, падавине, грмљавина и ефекат јонизације. Обично се један до два дана пре промене времена код осетљивих особа јављају тегобе. Симптоми на које се метеоропате жале су главобоља, вртоглавица, физичка слабост, хипертензија, повећана осетљивост на бол у зглобовима, мишићима и на делу тела где постоје неки ожиљци, а ту је и погоршано стање болесних органа, смањен крвни притисак, депресивно стање. Јављају се и нагле промене расположења, поремећај сна и раздражљивост. Таква стања трају дан или два, па се с побољшањем временских прилика и симптоми смањују – објашњава др Обрадовић.

Наша саговорница истиче да постоје два типа метеоропатије, примарна или основна и секундарна. Примарна метеоропатија се јавља код здравих особа у виду промене расположења, слабости организма или болова за време временских промена. Секундарна је када се неке већ присутне болести погоршавају због промене времена. Најчешће се ради о високом крвном притиску, срчаним и плућним болестима, упалним или дегенеративним болестима мишићно-коштано-зглобног система.

– Неки од чешћих проблема на које се људи жале су главобоље и мигрене. Један од узорка главобоље је сужење крвних судова и смањење дотока крви у мозак. Екстремна хладноћа, врућина или олује могу узроковати хемијски дисбаланс у телу, а то може бити окидач за мигрене. Кад је време хладније има мање влаге у ваздуху, што се неповољно одражава на кожу па постаје сува. Хладан и оштар ветар иритира кожу, али и не мора уништити њене заштитне баријере. Поремећај расположења под утицајем времена чешће се дешава за време хладнијих месеци и то због смањеног дневног светла, односно сунца. Особе које су метеоропате производе мање серотонина, такозваног хормона среће. Хладно и влажно време узрокује бол у зглобовима. Најбољи лек је кретање, јер вежбање опушта укочене зглобове и спречава дебљање, те се тако ствара мањи притисак на зглобове. Високе температуре делују тако што се крвни судови шире и крвни притисак пада. Да би се тело расхладило, појачано је знојење, па самим тим и губитак течности. Ако се течност не надокнађује долази до дехидратације. Мозак се слабије снабдева крвљу, па се јављају несвестице и вртоглавице и на крају може доћи до колапса. Мозак је најосетљивији људски орган на недостатак кисеоника. Због дехидратације крв постаје гушћа, па се повећава склоност ка згрушавању, а самим тим се повећава и могућност настанка срчаног и можданог удара – наводи др Обрадовић.

Код метеоропата се понекад јавља осећај тескобе и раздражљивости. Истовремено се смањује и лучење ендорфина, ензима који представља природно средство против бола, па се праг бола смањује, а субјективни осећај бола повећава. Код старијих и хроничних болесника, метеоропатске тегобе могу бити толико изражене да захтевају посебан третман, а у неким случајевима и болничко лечење. Ако организам није у могућности да се брзо прилагоди на наглу временску промену, реагује тако што хипофиза повећава лучење АЦТХ или хормона стреса. Услед пада атмосферског притиска, може доћи до појачаног притиска на ткиво које је под упалом или повредом, па се бол појачава. На исти начин се појачавају и синусне главобоље.

– Симптоме метеоропатије можемо да смањимо. Нагла промена температуре може узроковати слабост, која је често неоправдана. Зато је способност управљања негативним симптомима од темељне важности. Ако сумњате да су временске промене посебно криве за појаву малаксалости, реуматских болова или болова од старих повреда, потребно је да се придржавате одређених савета за смањење ових поремећаја. Пре свега треба се правилно, слојевито облачити. Одећа треба да буде од природних материјала, да би организам могао да одаје вишак топлоте. Здрава исхрана је врло битна и мора да се састоји од лаганих оброка припремљених од воћа и поврћа. Код хормонских промена препоручује се бављење аеробним физичким активностима. Физичка активност је лек који може мењати многе лекове, али не постоји лек који може заменити физичку активност – каже др Обрадовић.

Правилна хидратација посебно је важна на великим врућинама. Код особа који имају камен и песак у бубрезима, недостатак течности изазваће бол у пределу тог органа, упозорава др Обрадовић. Потребно је смањити и конзумацију алкохола, јер он шири крвне судове, а треба избацити и пушење цигарета. Корисно је проводити време на отвореном, што је више могуће на дневној светлости, ићи у шетње, бавити се физичким активностима, имати хобије.