Лифтом на 600 метара испод земље за три минута

Бор – Онима који нису имали прилике да посете најмлађи рудник у Србији борски „Чукару Пеки” не могу ни да претпоставе да он може да буде зелен. Навикнути на слику да је око рудног окна блато, земља, да нема растиња, да је слабо осветљење, да су присутни остаци угља или неке друге руде, да је ваздух махом загађен... заиста ће се изненадити када виде да око овог рудника расте цвеће, дрвеће, да лаванде миришу свуда унаоколо и да пуца поглед на непрегледне зелене пашњаке. У плану је да се ускоро целом дужином направе и вештачка језера. Управо се у то уверила група новинара која је обишла рудник и видела да ни околина, ни сам рудник под земљом не морају да личе на онај из филма „Петријин венац” који је сниман у најстаријем руднику мрког угља „Сенски рудници”.

Из компаније „Циђин мајнинг” наводе да је „Чукару Пеки” први зелени рудник у Србији и на Балкану који је потпуно еколошки чист. Без емисија штетних гасова, отпадних вода…

Онај ко не зна да се испод земље налази рудник тешко да може то и да претпостави. Још мање би очекивао да на дубини већој од 600 метара на колико су се лифтом новинари спуштали око три и по минута кинески и српски рудари заједно једу лубеницу.

Управо одатле свакодневно излази и бакар и злато. И то у доста издашним количина. Добија се око два до четири грама злата и око три до пет одсто бакра. Ако се врати филм уназад у време док „Циђин” није дошао у Бор, те количине су биле око шет пута мање. Иако не желе да спекулишу који су разлози за то, наглашавају да свакако треба имати у виду да је ово млад рудник, да је технологија пререде 90 одсто аутоматизована.

Према речима генералног директора Јонг Чена, жеља компаније је да рудник „Чукару Пеки” постане пример у Европи и свету. „Хоћемо да нам рудник буде у форми парка и баште. Да се сваке године мења јер ће се садити различите биљке и културе. У менаџменту ради 110 Кинеза, али је тенденција да се тај број смањује, а да се даје шанса грађанима из Србије”, навео је Чен.

Далибор Стојадиновић, менаџер рудника „Чукару Пеки” каже да процес производње у постројењу за прераду минерала такође користи водећу светску технологију. Већи део, односно 90 одсто јаловине, која остаје као нуспроизвод након извлачења бакра, употребљава се за пасту којом се заливају окна рудника. На тај начин спречава се улегање тла и површина рудника остаје обрадива на којој је могуће садити ниско и високо растиње. Загађење је нулто јер се користе најсавременије технологије и машине.

– Ископана руда транспортује се на дробљење и млевење и добија се концентрат бакра и злата. Дневна производња је око 10.000 тона. У смени ради од 250 до 300 рудара, а рудник послује без престанка у три смене. Има и жена које силазе у окно и раде на рударским мерењима – објашњава Стојадиновић.

У овом часу, додаје, немају још регулисано питање бенефицираног радног стажа, али се то разматра. Просек старости запослених је око 40 година.

Бранко Ракочевић, помоћник генералног директора „Циђин мајнинга”, напомиње да је ова компанија извозник број један другу годину заредом и да је добит у прва два квартала 2023. у односу на исти период прошле године, већ премашен.

– Имамо стабилно тржиште. Извозимо у Канаду, Шпанију, Кореју, Бразил. Када је реч о цени бакра који је, иначе, берзанска роба иако је пала, ми и даље имамо стабилну и производњу и извоз, каже Ракочевић.

Новинари који су сишли у рудник схватили су да је то као град у граду. Огромни тунели којима возе теренска возила (џипови) када год је то потребно упозоравају црвеном заставицом да терен у том часу није за обилазак. Вентилација, иако се нигде не види голим оком, ради беспрекорно па је на спољна 33 степена колико је тог дана измерено у Бору, у дубини рудника било више него пријатно. Гостопримство је ишло дотле да су нам осим хладне лубенице, понудили и кафу, а у ваздуху се на тој дубини, дакле испод 600 метара, није осетило ништа непријатно. Уочљиво је да су свуда постављене камера и да млада Кинескиња која седи на улазу у рудно окно у сваком часу има преглед где се ко налази.

„Циђин мајнинг” у свом саставу има и лабораторију где се у три смене више пута у току дана проверава квалитет руде, а експлоатација је предвиђена у наредних 15 година.