Који избори очекују Србију до пролећа

Опозиција у Србији је подељена око тога да ли, када и које изборе треба одржати. И без обзира на то што се позивају на јединство, чини се да би ово питање могло додатно да ослаби њихове редове. Једни не би изборе до краја године и као алиби траже да се испуне захтеви уличних протеста. Други пак сањају изборе до краја године. Једни неће на јесен, други неће на пролеће. Неки су само за то да на биралишта изађу житељи Београда, други да гласају и остали грађани Србије на ванредним парламентарним изборима, али мало касније.

Они који траже искључиво београдске изборе истичу да нема услова и за неке друге. Као да су у Београду другачији изборни услови него у Новом Саду, Суботици или Нишу. Сценарио који у овом тренутку делује као могућ јесте да за нешто више од пола године буду истовремено редовни покрајински и локални избори на нивоу Србије, али и највероватније београдски, могуће и парламентарни.

Већ неколико месеци власт нуди опозицији договор око термина одржавања избора. Председник Србије Александар Вучић више пута је од почетка маја нудио својим опонентима да се јасно изјасне када хоће да буду одржани избори. Наговештавао је да би избори на пролеће били најреалнији, али је понудио опозицији и друге рокове (септембар, новембар, децембар ове или април следеће године), скренувши пажњу да у том случају неће бити одржани само избори у Београду. И јуче је у Петровцу на Млави Вучић изјавио да, уколико они недвосмислено затраже изборе, до њих ће доћи и брже него су мислили, али да ће опозиција убедљиво изгубити.

Подвукао је да већ 15 дана слуша како се наводно плаши ванредних избора у Београду. „Пре 15 дана су ми претили да ако Вучић распише изборе, стаће Србија... Па су после променили мишљење и сад хоће изборе по сваку цену”, казао је и упитао како је могуће да се у 10 или 15 дана све промени. „Ако буду јасно изразили жељу и вољу за изборима и ако кажу хоћемо изборе што пре, имаће их и брже него што су мислили”, поручио је Вучић.

Веће опозиционе партије, и оне које су идеолошки прецизно профилисане, нису мењале мишљење о изборима. Неки други лидери последњих месеци, у зависности од тога шта је популарно тих дана, често су мењали мишљење. Тако је, рецимо, копредседник странке Заједно Небојша Зеленовић изјавио 7. априла да та странка захтева одржавање избора за Скупштину града Београда и да избори треба да буду раздвојени од других. Два месеца касније, 10. јуна, Зеленовић је истакао да неће на изборе чак и да их распишу јер, како је навео, „желимо да мењамо живот”. Отишао је и корак даље па констатовао да они који говоре о изборима јесу они који не учествују на протестима. А пре неколико дана, 26. августа, Зеленовић је најавио да ће наредни парламентарни избори, који би у суштини требало да значе промену, могли да буду први прави избори у последњих 12 година. „Сад је добар тренутак да се та промена деси. Оптимиста сам”, рекао је Зеленовић.

И лидер Демократске странке Зоран Лутовац, како наводи друштвена мрежа „Икс”, а преноси „Детектор лажи”, често мења мишљење о изборима. Лутовац је 27. августа најавио „да улазимо у другу фазу” и да тражи ванредне изборе до краја године. А неколико дана раније, 12. августа, он је, како наводе у „Детектору лажи”, рекао да „ако распише изборе, имаће грађане на улицама и имаће кампању с грађанима на улицама, имаће грађанску непослушност, побуну, штрајкове, блокаде институција” и да „избори нису за нас тема”.

Лутовчев саборац, председник странке Србија центар Здравко Понош рекао је недавно у интервјуу „Политици” да су Србији потребни парламентарни избори и да проблеми који су извели народ на улице могу да се реше само државним капацитетом. „Нисам за тражење ванредних избора само тамо где те изборе опозиција може лакше да добије, а таква је ситуација у Београду. Морамо да мењамо Србију. Редовни локални избори томе могу да допринесу, ванредни у Београду да помогну, али систем власти у Србији је толико централизован да је за озбиљне промене, какве су земљи потребне, неопходна промена републичке власти”, рекао је Понош.

Лидер Странке слободе и правде (ССП) Драган Ђилас истиче за „Политику” да се ССП залаже за одржавање и београдских и парламентарних избора. „Београдских одмах, јер је и сам Александар Вучић, обећавајући Београђанима нове изборе за март ове године, рекао да власт у главном граду нема легитимитет. Тиме је потврдио наше ставове засноване на чињеници да су опозиционе странке добиле 70.000 гласова више од владајућих. Парламентарни избори се могу одржати по спровођењу препорука које су у вези с изборима дали Европски парламент и мисија ОДИХР-а, која је надзирала изборе 2022. године. Примена тих препорука би омогућила да имамо бар минимално демократске изборе, а не лажне, како је то било до сада”, рекао је Ђилас.

Народна посланица из Зелено-левог фронта (ЗЛФ) Јелена Јеринић каже да је ЗЛФ више пута истакао да власт Српске напредне странке и Социјалистичке партије Србије у Београду нема легитимитет и тражио оставку градоначелника Александра Шапића. За наш лист наводи да, имајући у виду законске могућности за расписивање ванредних избора у Београду, односно Закон о локалној самоуправи, до ванредних београдских избора најједноставније је доћи тако што би се прво разрешили извршни органи града. „На другим нивоима, неки од избора долазе редовно 2024. и ми се за њих активно припремамо, и у Београду и изван њега. Нису нам проблем ни парламентарни избори и у вези с тим своје активности усмеравамо на позивање што већег броја људи да се придруже контроли избора и обуци контролора”, истиче Јелена Јеринић.

За разлику од партија које организују протесте широм Србије и које, бар за сада, не могу да се договоре о термину изласка на биралишта, у тврдој десној опозицији нема дилеме. Лидер ПОКС-а Војислав Михаиловић за „Политику” наводи да се њихов став није променио и да они траже оставку председника Србије и расписивање избора на свим нивоима, још од фебруара када је Александар Вучић (усмено уз јасне црвене линије) прихватио француско-немачки споразум.

„Ми сматрамо да је прихватањем овог споразума који де факто значи признање лажне државе Косово изневерио грађане који су гласали за њега на прошлим изборима и да је тиме изгубио легитимитет. Народ на парламентарним изборима треба да одреди пут којим ће Србија ићи, да ли лажним путем ЕУ по цену губитка КиМ или путем заштите српског националног интереса. Локални и покрајински избори су свакако на реду у априлу или мају следеће године, па би логично било да се у исто време одрже и парламентарни и обећани београдски избори”, наглашава Михаиловић.

Извршни директор Цесида Бојан Клачар каже да опозициони грађански блок неће имати проблема с београдским изборима без обзира на то када ће бити одржани. За наш лист наводи да ће тај изазов прихватити, али да није сигуран да ће имати толико јединствен став уколико би ти избори били спојени с ванредним парламентарним. За разлику од њих, десница би радије изашла на републичке изборе него на београдске зато што је ситуација с темама пуно једноставнија за њих него за левицу.

„Мени се чини да ово лицитирање с изборима говори да је власт спремна за изборе, али да ће она одлучити о томе који ће све избори бити. Оклевање и различити ставови из опозиције по тој теми део су политичког преговарања и вршења политичког притиска и покушаја да се преко ове теме дође до бирача”, каже Клачар.

СПС против ванредног гласања, али неће правити проблеме

Док неке партије у опозицији вагају да ли хоће или неће изборе и које би хтели, чини се да једино СПС не жели да учествује у тој причи. Одавно је познат став лидера социјалиста Ивице Дачића да ванредне изборе на силу не треба организовати, поготово уколико постоји стабилна парламентарна већина. Као један од најискуснијих на политичкој сцени, Дачић наводи да су гласања у скупштини показала да нема кризе власти и самим тим нема ни потребе за ванредним изборима. Додао је и да је број гласова за избор Славице Ђукић Дејановић за министарку просвете то и показао јер, како је навео, криза настаје кад у функционисању парламента не постоји довољан број гласова. Казао је да институције треба да раде у пуном мандату и да је то одраз стабилности друштва. „Да ли ће бити других избора поред локалних и покрајинских, то је ствар одлуке СНС-а”, навео је Дачић.

Бојан Клачар наводи да СПС-у не одговарају ванредни парламентарни избори, као што им нису одговарали ни 2022. године и додаје да је то њихов политички интерес. Каже да би нови избори поставили нека питања која за њих нису једноставна, да ли наступити заједно на листи са СНС-ом или одвојено и то сигурно укључује благу врсту тензија између две странке. „Можда је то и саставни део стратегије, да се СПС позиционира као неки актер који ће својим бирачима да пошаље поруку стабилности, док се СНС можда више залаже за изборе. Одлука ће зависити од СНС-а и ако та одлука буде ишла у правцу избора, Дачић неће правити проблеме и СПС ће за њих као и досад бити спреман”, наводи Клачар.