Од грознице Западног Нила оболело 57 људи

У Србији је ове сезоне од вируса Западног Нила оболело 57 грађана, показују подаци Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”. Оболеле особе су са територије Јужнобачког (16), Града Београда (15), Западнобачког (7), Сремског (5), Јужнобанатског (4), Средњобанатског (3), Севернобачког (2), Колубарског (2), Севернобанатског (1), Нишавског округа (1), а један пацијент је допутовао из Немачке.

Већа учесталост оболевања је код особа мушког пола (54 одсто), док је просечна старост оболелих 64,5 година. Већина до сада регистрованих случајева има неки од облика неуроинвазивне форме болести (менингитис или енцефалитис) и налазе се на болничком лечењу. Такође, код 72 одсто оболелих уочен је неки од коморбидитета (најчешће дијабетес и хипертензија).

У сезони надзора 2023. године, до 23. августа у државама Европске уније и Европске економске заједнице (ЕЕЗ) пријављено је 229 случајева оболевања од грознице Западног Нила у хуманој популацији, и то у Италији (135 случајева), Грчкој (58), Француској (13), Мађарској (11), Румунији (9), Немачкој (2) и Шпанији (1). Регистровано је и 17 смртних исхода који се могу довести у везу са овом болешћу у Грчкој (8), Италији (6) и Румунији (3).

Грозница Западног Нила је сезонско обољење које се преноси убодом зараженог комарца. Главни вектор, односно преносилац вируса је врста комарца која је одомаћена и код нас. Сезона трансмисије ове грознице уобичајено траје од јуна до новембра.

У циљу смањења ризика од заражавања вирусом Западног Нила препоручује се примена мера личне заштите и то употреба препарата за заштиту од убода комараца на откривеним деловима тела приликом боравка на отвореном, ношење одеће дугих рукава и ногавица, светле боје, а препоручљиво је да одећа буде комотна, јер комарци могу да убадају кроз припијену одећу.

Треба избегавати боравак на отвореном у периоду најинтензивније активности комараца – у сумрак и у зору и ставити заштитну мрежу против комараца на прозоре, врата и око кревета. По могућству треба боравити у климатизованим просторима, јер је број инсеката у таквим условима значајно смањен. Најмање једном недељно треба испразнити воду из саксија за цвеће, посуда за храну и воду за кућне љубимце, из канти, буради и лименки. Препорука је и да се уклоне одбачене гуме и други предмети који могу да прикупљају воду. У случају путовања у иностранство, поготово ако се ради о тропском и суптропском подручју, обавезно се придржавати свих наведених мера превенције. Уколико неко примети било какве симптоме који су компатибилни са неуроинвазивним обликом болести, одмах се треба јавити изабраном лекару.

Инфекција је званично први пут регистрована код нас крајем јула 2012. године и до 2022. године је регистровано 1.296 случајева грознице Западног Нила. Забележено је и 126 смртниx исхода који се могу довести у везу са оболевањем од ове грознице.

Већина особа (80 одсто) инфицирана вирусом Западног Нила нема никакве симптоме и знаке болести. Код мањег процента заражених особа (приближно 20 одсто) симптоми подсећају на обољење слично грипу, са наглом појавом повишене телесне температуре, главобољом, боловима у мишићима и зглобовима, умором, благим пролазним осипом и лимфаденопатијом. Међутим, код појединих особа долази до настанка асептичног менингитиса или енцефалитиса, односно неуроинвазивног облика болести, који захтева хоспитализацију. Симптоми неуроинвазивног облика болести су главобоља, укочен врат, тупост, дезоријентисаност, кома, тремори, конвулзије, слабост мишића и парализа.

Након прележане инфекције често долази до развоја дуготрајних последица, као што су умор, губитак памћења, тешкоће приликом ходања, мишићна слабост и депресија. Леталитет је већи код старијих особа, нарочито код особа изнад 80 година.