Запад покушава да обезбеди дугорочну помоћ Кијеву
Сједињене Америчке Државе у уторак су објавиле нову испоруку војне помоћи Украјини вредности 250 милиона долара, али „Волстрит џорнал” пише да Вашингтон није у позицији да развија безбедносне гаранције за Украјину, пошто неће моћи да обезбеди њихову примену. Уочи све интензивнијих припрема за америчке председничке изборе у Белој кући, наводно, нема сагласности шта тачно да понуде Кијеву, пошто би нова администрација могла да откаже све обавезе претходне.
Бајденова администрација и њени европски савезници састављају планове за пружање дугорочне војне помоћи Украјини како би осигурали да Русија не победи на бојном пољу и уверили Кремљ да Запад неће ослабити подршку Кијеву. Ови напори су засновани на обавезама преузетим на састанку лидера Г7, који је одржан на маргинама самита Северноатлантског савеза одржаног у Вилњусу у јулу.
Како је договорено на самиту НАТО-а, циљ савезника је да додатно ојачају Украјину како Русија у будућности не би поновила напад на њу. План запада је да за сада обезбеди да Кремљ не мисли да мора само да сачека крај Бајденове администрације, него да га увери да ће и следећа америчка администрација морати да настави да следи тај пут. Стога западни званичници траже начине да обезбеде подршку Кијеву и да не одступе од тог договора.
Међутим, лист констатује да Бајденова администрација нема поуздана средства помоћу којих би приморала будућу администрацију да се придржава услова међународних споразума, а Трамп се већ показао вољним да откаже послове својих претходника са страним престоницама.
Велику пометњу уноси и победа Вивека Рамасвамија у дебати међу републиканцима, у којој није учествовао Доналд Трамп, који има највећу подршку, али је суочен са четири кривичне пријаве. Нова звезда америчке политике у успону 38-годишњи Рамасвами је говорио све оно што иначе говори Трамп: противи се чланству Украјине у НАТО-у и континуираној подршци Кијеву, и сматра да Русија треба да задржи контролу над територијама које је заузела у Украјини.
Он сматра да САД треба да гледају своја посла, да пре свега заштите своју границу са Мексиком. Такође је рекао да за Америку Украјина није приоритет и да војна помоћ Кијеву гура Русију ка савезу са Кином, коју Рамасвами такође сматра највећом претњом по САД. Овај млади републикански милијардер индијског порекла, који важи за штићеника Илона Маска, каже да би окончао рат у Украјини и да би се то десило одмах уколико САД не би више интервенисале нити финансирале овај сукоб.
Тема Украјине била је централна у републиканској дебати, а Рамасвами је постао једини противник војне помоћи. Остали републиканци у дебати се нису сагласили с њим јер сматрају да САД „добија повраћај” за уложени новац потрошен на америчко оружје у Украјини и тиме успут „компромитују руску војску”.
Према најновијој анкети Асошијетед преса и Центра за истраживање јавног мњења Универзитета у Чикагу, 77 одсто Американаца верује да ће председник Бајден, ако буде поново изабран 2024, бити престар и неефикасан. Бајден, који ће напунити 86 година на крају евентуалног другог мандата, био би, како мисли 69 одсто демократа, престар да би остао активан још четири године. Слично мишљење дели и 89 одсто републиканаца. Бајден је у јануару 2021. године већ био најстарији председник у историји државе. Занимљиво је да само половина анкетираних Американаца сматра да је 77-годишњи Трамп престар да би постао шеф државе. Томе вероватно доприноси Трампова агилност колико и Бајденова ментална дезоријентисаност.
Међутим, што се тиче Украјине ситуација није сјајна ни међу њеним савезницима на континенту. „Фајненшел тајмс” пише да спорови између чланица ЕУ у вези с буџетом угрожавају испоруке војне помоћи Кијеву. Иако се Брисел нада да ће превазићи разлике, страхови у вези са националним буџетима и растућа потрошња у Бриселу – могли би да затворе финансијски доток Кијеву. Извори овог листа кажу да су захтеви Брисела за додатним финансирањем у укупном износу од 86 милијарди евра, који су осмишљени да олакшају терет буџета ЕУ уз задржавање подршке Украјини у периоду од четири године, поделили земље чланице и већ се чују захтеви за уштеду трошкова и „растезање” на дужи период.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


