Zapad pokušava da obezbedi dugoročnu pomoć Kijevu

Sje­di­nje­ne Ame­rič­ke Dr­ža­ve u uto­rak su ob­ja­vi­le no­vu is­po­ru­ku voj­ne po­mo­ći Ukra­ji­ni vred­no­sti 250 mi­li­o­na do­la­ra, ali „Vol­strit džor­nal” pi­še da Va­šing­ton ni­je u po­zi­ci­ji da raz­vi­ja bez­bed­no­sne ga­ran­ci­je za Ukra­ji­nu, po­što ne­će mo­ći da obez­be­di nji­ho­vu pri­me­nu. Uoči sve in­ten­ziv­ni­jih pri­pre­ma za ame­rič­ke pred­sed­nič­ke iz­bo­re u Be­loj ku­ći, na­vod­no, ne­ma sa­gla­sno­sti šta tač­no da po­nu­de Ki­je­vu, po­što bi no­va ad­mi­ni­stra­ci­ja mo­gla da ot­ka­že sve oba­ve­ze pret­hod­ne.

Baj­de­no­va ad­mi­ni­stra­ci­ja i nje­ni evrop­ski sa­ve­zni­ci sa­sta­vlja­ju pla­no­ve za pru­ža­nje du­go­roč­ne voj­ne po­mo­ći Ukra­ji­ni ka­ko bi osi­gu­ra­li da Ru­si­ja ne po­be­di na boj­nom po­lju i uve­ri­li Kremlj da Za­pad ne­će osla­bi­ti po­dr­šku Ki­je­vu. Ovi na­po­ri su za­sno­va­ni na oba­ve­za­ma pre­u­ze­tim na sa­stan­ku li­de­ra G7, ko­ji je odr­žan na mar­gi­na­ma sa­mi­ta Se­ver­no­a­tlant­skog sa­ve­za odr­ža­nog u Vil­nju­su u ju­lu.

Ka­ko je do­go­vo­re­no na sa­mi­tu NA­TO-a, cilj sa­ve­zni­ka je da do­dat­no oja­ča­ju Ukra­ji­nu ka­ko Ru­si­ja u bu­duć­no­sti ne bi po­no­vi­la na­pad na nju. Plan za­pa­da je da za sa­da obez­be­di da Kremlj ne mi­sli da mo­ra sa­mo da sa­če­ka kraj Baj­de­no­ve ad­mi­ni­stra­ci­je, ne­go da ga uve­ri da će i sle­de­ća ame­rič­ka ad­mi­ni­stra­ci­ja mo­ra­ti da na­sta­vi da sle­di taj put. Sto­ga za­pad­ni zva­nič­ni­ci tra­že na­či­ne da obez­be­de po­dr­šku Ki­je­vu i da ne od­stu­pe od tog do­go­vo­ra.

Me­đu­tim, list kon­sta­tu­je da Baj­de­no­va ad­mi­ni­stra­ci­ja ne­ma po­u­zda­na sred­stva po­mo­ću ko­jih bi pri­mo­ra­la bu­du­ću ad­mi­ni­stra­ci­ju da se pri­dr­ža­va uslo­va me­đu­na­rod­nih spo­ra­zu­ma, a Tramp se već po­ka­zao volj­nim da ot­ka­že po­slo­ve svo­jih pret­hod­ni­ka sa stra­nim pre­sto­ni­ca­ma.

Ve­li­ku po­met­nju uno­si i po­be­da Vi­ve­ka Ra­ma­sva­mi­ja u de­ba­ti me­đu re­pu­bli­kan­ci­ma, u ko­joj ni­je uče­stvo­vao Do­nald Tramp, ko­ji ima naj­ve­ću po­dr­šku, ali je su­o­čen sa če­ti­ri kri­vič­ne pri­ja­ve. No­va zve­zda ame­rič­ke po­li­ti­ke u uspo­nu 38-go­di­šnji Ra­ma­sva­mi je go­vo­rio sve ono što ina­če go­vo­ri Tramp: pro­ti­vi se član­stvu Ukra­ji­ne u NA­TO-u i kon­ti­nu­i­ra­noj po­dr­šci Ki­je­vu, i sma­tra da Ru­si­ja tre­ba da za­dr­ži kon­tro­lu nad te­ri­to­ri­ja­ma ko­je je za­u­ze­la u Ukra­ji­ni.

On sma­tra da SAD tre­ba da gle­da­ju svo­ja po­sla, da pre sve­ga za­šti­te svo­ju gra­ni­cu sa Mek­si­kom. Ta­ko­đe je re­kao da za Ame­ri­ku Ukra­ji­na ni­je pri­o­ri­tet i da voj­na po­moć Ki­je­vu gu­ra Ru­si­ju ka sa­ve­zu sa Ki­nom, ko­ju Ra­ma­sva­mi ta­ko­đe sma­tra naj­ve­ćom pret­njom po SAD. Ovaj mla­di re­pu­bli­kan­ski mi­li­jar­der in­dij­skog po­re­kla, ko­ji va­ži za šti­će­ni­ka Ilo­na Ma­ska, ka­že da bi okon­čao rat u Ukra­ji­ni i da bi se to de­si­lo od­mah uko­li­ko SAD ne bi vi­še in­ter­ve­ni­sa­le ni­ti fi­nan­si­ra­le ovaj su­kob.

Te­ma Ukra­ji­ne bi­la je cen­tral­na u re­pu­bli­kan­skoj de­ba­ti, a Ra­ma­sva­mi je po­stao je­di­ni pro­tiv­nik voj­ne po­mo­ći. Osta­li re­pu­bli­kan­ci u de­ba­ti se ni­su sa­gla­si­li s njim jer sma­tra­ju da SAD „do­bi­ja po­vra­ćaj” za ulo­že­ni no­vac po­tro­šen na ame­rič­ko oruž­je u Ukra­ji­ni i ti­me us­put „kom­pro­mi­tu­ju ru­sku voj­sku”.

Pre­ma naj­no­vi­joj an­ke­ti Aso­ši­je­ted pre­sa i Cen­tra za is­tra­ži­va­nje jav­nog mnje­nja Uni­ver­zi­te­ta u Či­ka­gu, 77 od­sto Ame­ri­ka­na­ca ve­ru­je da će pred­sed­nik Baj­den, ako bu­de po­no­vo iza­bran 2024, bi­ti pre­star i ne­e­fi­ka­san. Baj­den, ko­ji će na­pu­ni­ti 86 go­di­na na kra­ju even­tu­al­nog dru­gog man­da­ta, bio bi, ka­ko mi­sli 69 od­sto de­mo­kra­ta, pre­star da bi ostao ak­ti­van još če­ti­ri go­di­ne. Slič­no mi­šlje­nje de­li i 89 od­sto re­pu­bli­ka­na­ca. Baj­den je u ja­nu­a­ru 2021. go­di­ne već bio naj­sta­ri­ji pred­sed­nik u isto­ri­ji dr­ža­ve. Za­ni­mlji­vo je da sa­mo po­lo­vi­na an­ke­ti­ra­nih Ame­ri­ka­na­ca sma­tra da je 77-go­di­šnji Tramp pre­star da bi po­stao šef dr­ža­ve. To­me ve­ro­vat­no do­pri­no­si Tram­po­va agil­nost ko­li­ko i Baj­de­no­va men­tal­na dez­o­ri­jen­ti­sa­nost.

Me­đu­tim, što se ti­če Ukra­ji­ne si­tu­a­ci­ja ni­je sjaj­na ni me­đu nje­nim sa­ve­zni­ci­ma na kon­ti­nen­tu. „Faj­nen­šel tajms” pi­še da spo­ro­vi iz­me­đu čla­ni­ca EU u ve­zi s bu­dže­tom ugro­ža­va­ju is­po­ru­ke voj­ne po­mo­ći Ki­je­vu. Iako se Bri­sel na­da da će pre­va­zi­ći raz­li­ke, stra­ho­vi u ve­zi sa na­ci­o­nal­nim bu­dže­ti­ma i ra­stu­ća po­tro­šnja u Bri­se­lu – mo­gli bi da za­tvo­re fi­nan­sij­ski do­tok Ki­je­vu. Iz­vo­ri ovog li­sta ka­žu da su zah­te­vi Bri­se­la za do­dat­nim fi­nan­si­ra­njem u ukup­nom iz­no­su od 86 mi­li­jar­di evra, ko­ji su osmi­šlje­ni da olak­ša­ju te­ret bu­dže­ta EU uz za­dr­ža­va­nje po­dr­ške Ukra­ji­ni u pe­ri­o­du od če­ti­ri go­di­ne, po­de­li­li ze­mlje čla­ni­ce i već se ču­ju zah­te­vi za ušte­du tro­ško­va i „ras­te­za­nje” na du­ži pe­ri­od.