Субота, 04.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Колико су реално повећане пензије

Просечна пензија у првих шест месеци 2023. износила је 37.812 динара и виша је у односу на исти период лане за 22,1 одсто, али имајући у виду, раст потрошачких цена, реално повећање износи 5,9 процената
Колико су реално повећане пензије
(Фото А. Васиљевић)

Упркос смањењу стопе доприноса са 25 на 24 процента, од 1. јануара ове године, укупни приходи и примања Фонда за пензијско и инвалидско осигурање у првој половини 2023. били су виши у односу на исти период 2022. за 8,90 одсто.

Како је констатовано на седници Управног одбора пензијског фонда просечна пензија у првих шест месеци 2023. износила је 37.812 динара, односно 322 евра и виша је у односу на исти период 2022. за 22,1 одсто. Имајући, међутим, у виду раст потрошачких цена у посматраном периоду, реално повећање је 5,9 процената.

Учешће просечне пензије за период јануар-јун 2023. у просечној заради без пореза и доприноса износи 45 одсто, што је више за 2,4 процента у односу на исти период претходне године, када је било 42,6 одсто. Ако се узму у обзир подаци о процентуалном учешћу просечне пензије у просечној заради из јуна ове године (што су последњи расположиви подаци статистике Фонда ПИО) види се да су од почетка године примања пензионера склизнула у односу на просечну плату.

Код пензионера Фонда ПИО запослених учешће је у јануару ове године износило 48,5 а у јуну је 46,5 одсто. Када је реч о пензионерима фонда самосталних делатности учешће је са 43,2 пало на 41,3 док је код пољопривредника са 19,9 склизнуло на 19,7 процената.

Ако говоримо о свим категоријама пензионера просечна пензија у просечној заради је од јануара када је износила 45,7 пала на 43,9 одсто.

Због тога није ни чудо што су представници пензионерских организација почетком недеље на састанку са члановима владе инсистирали управо на корекцији ових процената. Односно да пензије више не падају испод 50 одсто просечне плате.

Истовремено је са падом учешћа пензија у просечној заради дошло и до смањења износа појединих пензија од јануара до данас. Иако је то за поједине категорије најстаријих само за неку пару мање, пензионери ипак инсистирају да им примања прате раст зарада, како им је и обећано.

Просечан износ јунске пензије за све категорије пензионера износи 37.811 динара, старосне – 40.619 инвалидске – 35.026 а пољопривредне – 16.331 динар. Породичне пензије у просеку износе око 30.556 динара.

Ако се посматра статистика оних с најнижим пензијама у јуну ове године укупно 203.485 њих прима пензију која се креће од 20.631 до 32.928,90 динара.

Најнижу пољопривредну пензију – 16.220,03 динара прима 13.929. А укупно до износа од 26.181,80 добија 112.730 пољопривредника.

Највишу пензију по старом закону у износу од 132.946,91 динар прима 741 пензионер. Принадлежност од 140.767,32 има пет самосталаца, а највишу пензију по важећем закону добија 58 пензионера Фонда ПИО запослених и она износи 190.023 динара.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Boza
E moj Jojke, to je bilo u socijalizmu. Nema toga vise nigde.
Hajduk Veljko
Koliko su realno povecane cene?
ЈОЈКЕ
И НЕ САМО ТО ! Као, ПЕНЗИОНЕР, имао сам средње тежак облик короне. Као последица болести појавио се ТРОМБ. Да би се излечио морао сам да: контролишем D-dimer, урадим сваки месец DOPLER ногу и да пијем лек, сваки месец, лек за разређивање крви (који је раније, док није продата странцима, Галеника правила за десетак динара, сада СТРАНАЦ лек цени 50 Евра). Да имате НОРМАЛАН ЗДРАВСТВЕНИ систем све би то било БЕСПЛАТНО, јер сте уплаћивали ЗДРАВСТВЕНО ОСИГУРАЊЕ ЧИТАВ РАДНИ ВЕК. Овако, снађи се...
Mr Dragan D
Jojke, tražio si kapitalizam a sad kukaš. Sve se plaća nema više socijalističke uravnilovke i sistema "široko ogo guše". I ja sam penzioner i debelo izdvajam za lekove za bolest koju sam dobio zbog specifičnih radnih uslova i šta? A tromb ili nešto slično sam imao pre korone i guram i dalje

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.