Субота, 04.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

И даље без договора око износа минималцa

Колегијум СЕС-а не може да одлучује о минималној цени рада нити о њеној корекцији, тако да сви учесници преговора остају на истим позицијама, каже Љубисав Орбовић, председник Савеза самосталних синдиката
И даље без договора око износа минималцa
(Фото Д. Јевремовић)

Док министар финансија Синиша Мали очекује да ће повећање минималне плате процентуално бити највише увећање у историји, захваљујући послодавцима и синдикатима на конструктивном дијалогу, у Савезу самосталних синдиката Србије (СССС) и УГС „Независност” потврђују да још нема договора око новог износа минималне цене рада. Љубисав Орбовић, председник СССС, изјавио је за „Политику” да никакав договор између представника државе, послодаваца и синдиката о минималној цени рада за 2024. о којој се разговарало на колегијуму Социјално-економског савета (СЕС) није постигнут.

– Не знам одакле информација да смо се ишта договорили на ту тему? То није тачно. Колегијум СЕС-а не може да одлучује о минималној цени рада нити о њеној корекцији, нити може да доноси било какве одлуке и закључке. Сви остајемо на истим позицијама. Држава при свом ставу да минималац за 2024. треба да се повећа за 17,8 одсто, док послодавци и даље ћуте, а ми синдикати захтевамо исто оно што смо и досад тражили – наглашава Орбовић.

Тренутно минималац у Србији износи око 40.000 динара. Влада је предложила повећање на око 47.154, а представници синдиката на око 52.000 динара, колико кошта и минимална потрошачка корпа, док је истовремено влада представницима послодаваца понудила да се неопорезовани део зараде повећа са 21.700 на 25.000 динара.

И у „Независности” потврђују да ниједна од страна у преговорима није одустала од својих предлога, нити да је на недавно одржаном колегијуму дошло до приближавања ставова о којима се увелико прича.

– Не знамо шта се то подразумевало у изјави министра финансија. Можда може да се протумачи све то и као спремност владе да изађе у сусрет нашим ставовима. Ипак, да је дошло до неког закључка на колегијуму који још само треба прецизирати, то није тачно – изричит је Зоран Ристић, саветник за економска питања у „Независности”.

И у Унији послодаваца Србије потврђују да за сада нема никаквог договора око нове минималне цене рада. Небојша Атанацковић, почасни председник уније, подсећа да је једино сигурно да је наредна седница СЕС-а заказана за 7. септембар када ће се учесници у преговорима договорити или се неће договорити око тога колика ће бити минимална цена рада.

– Ставови се у досадашњим разговорима нису приближили, јер синдикати и даље остају при томе да минималац треба изједначити са минималном потрошачком корпом – наводи Атанацковић. Сматра да је предлог око повећања минималне зараде за 2024. могао процентуално да буде и мањи, с обзиром на податке које је представило Министарство финансија, а који се односе на очекивану висину инфлације у 2024. и привредни раст.

– Свих претходних година представници уније сматрају да реално повећавање минималне зараде треба да буде онолико колико износи сабирак износа инфлације и бруто домаћег производа. О нашем ставу се још нисмо изјаснили, а дефинитивну одлуку ћемо донети на нашим састанцима и изнети је на наредној седници СЕС-а. Размотрићемо и предлог државе око повећања неопорезивог дела на плате, у којој мери је то за нас прихватљиво. Јер, то предложено повећање је нешто мање у процентима од процентуалног увећања минималне цене рада која се нуди – наглашава Атанацковић.

Министар финансија недавно је навео да, према последњим подацима, око 250.000 грађана прима минималац и да је то неких 10 одсто од укупног броја запослених. Синдикати, међутим, већ годинама упозоравају да је број оних који живе од минималне плате драстично већи, и да је таквих радника чак око 400.000.

Минималац треба да се исплаћује код великих проблема у пословању

Минимална зарада би требало да буде величина која је „инцидентна”, што значи да би послодавци требало да је исплаћују на рок не дужи од шест месеци и то када имају велике проблеме у пословању, али то најчешће није случај. У начелу, минимална цена рада сваког септембра утврђује се одлуком Социјално-економског савета, сагласно члану 112 Закона о раду. Ако ово тело не донесе одлуку у року од 15 дана од дана почетка преговора, о висини минималне цене рада одлучује Влада Србије у наредном року од 15 дана. Савет иначе постоји од 2004. године и од тада утврђује колико ће износити минималац, али се средином сваког септембра најкасније обелодањује та одлука.

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.