Среда, 22.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
80. ВЕНЕЦИЈА

Ни вампири ни легенде не умиру

Пабло Лараин са црно-белом хорор комедијом о Аугусту Пиночеу, Мајк Ман са „Фераријем” као адутом за Оскара и Лик Бесон са филмом о детету које ударце живота лечи љубављу својих паса
Ни вампири ни легенде не умиру
Филм „Ферари” слика свет спектакла Формуле један (Фотографије 80. Венеција)

Венеција, Лидо – Он је одрастао у париском сиротишту као дете непознатих родитеља у време владавине Луја XVI и назван је Клод Пинош. У време Француске револуције гледао је као момчић у маси како је глава Марије Антоанете одсечена гиљотином и тада је први пут окусио људску крв, постао вампир и замрзео револуције. Украо је краљичину главу, отиснуо се у свет где се истрајно борио против сваке револуције да би се неких 200 година касније скрасио у Чилеу и од Пиноша постао Пиноче – бескрупулозни генерал што је војним ударом с власти скинуо демократски изабраног марксистичког председника Салвадора Аљендеа и кренуо у крвави поход против свих својих земљака које је сматрао комунистима.

Овај вампирски генералисимус Пиноче, што сисајући крв обезбеђује себи вечан живот (Пиноче и јесте дуго живео и умро је у 91. години), главни је јунак црно-белог комично горког хорор филма „Гроф” („El konde”) награђиваног чилеанског редитеља Пабла Лараина („Тони Монтеро”, „Клуб”, „Но”, „Ема”, „Неруда”, „Џеки”, „Спенсер”), насталог у Лараиновој копродукцији са „Нетфликсом”. Реч је о филму необичних идеја, о причи у којој је замишљен читав паралелни универзум недавне историје Чилеа и вишедеценијског фашистичког лидера ове земље. Остарели, али још увек крепак Пиноче живи скривен у разрушеној вили у хладним пределима јужног континента и храни свој неутољени апетит за злом (једна од амбиција му је и да сатре Хашки трибунал) одржавајући тако своје постојање. Како више не може да поднесе да га свет памти као лопова (то што је побио на десетине хиљада људи није му уопште важно, „то су ионако комунисти”), повремено му пада на памет да престане да пије крв и тако се одрекне привилегије вечног живота, али ипак проналази нову инспирацију да настави да живи и то животом контрареволуционарне страсти кроз неочекивану везу. И тако се Лараин поиграва са идејом да Пиночеа ослика као биће из ноћних мора које не престаје да кружи кроз историју. Вампири не умиру, не нестају, као што не нестају ни злочини и крађе диктатора који се никада није суочио са правом правдом и осудом. Иако прича филма „Гроф” (као гроф Дракула) на тренутке не иде нигде, Лараину, кроз употребу сатире и политичке фарсе, полази за руком да ослика бруталност некажњивости Аугуста Пиночеа и фигура по злу сличних њему...

„Гроф”, остварење необичних идеја

Осим Де Анђелисовог „Команданта”, Лараиновог „Грофа” и трећи приказани такмичарски филм „Ферари”, славног америчког редитеља Мајкла Мана, везан је за истиниту историјску личност – у овом случају за Енца Ферарија, италијанског тркачког возача и произвођача аутомобила. Ферарија у филму игра Адам Драјвер, а његову супругу Лауру, Пенелопе Круз. Ман у свом познатом редитељском маниру слика и свет спектакла Формуле један, личне и породичне ломове главног јунака, пословна посрнућа, трагедије, али и сву страст „Фераријевих” возача за победом на историјској трци „Хиљаду миља” широм Италије. Дакле, филм има све што је потребно и неопходно за успех у биоскопима и могуће номинације за Оскара...

„Догмен”, филм о патњи 

Француски редитељ и продуцент Лик Бесон после извесне паузе враћа се редитељском подухвату са филмом „Догмен”, неочекиваној причи о детету којем живот наноси само модрице, а он спас проналази у љубави својих паса. Бесону је за почетну идеју послужила изрека Алфонса де Ламартина: „Кад је човек у невољи, бог му шаље пса”, коју је разрадио створивши дугометражни филм о патњи, са компликованим и сложеним главним ликом којег тумачи Кејлеб Ландри Џонс. Патња и бол у филму су опипљиво присутни, али је и више него значајно достојанство с којим се главни јунак са тим носи...

Вечерас је на главном такмичарском менију још један филм епохе – дански „Обећана земља” („Bastarden”) Николаја Арцела, са Мадсом Микелсеном у улози бившег официра који је свој сан о оплодњавању и насељавању неприступачног Јутланда (радња је смештена у 17. век) досањао плативши велику цену. Низ биографских филмова и филмова епохе наставиће се и сутра, када се приказује филм „Маестро” холивудског глумца и редитеља Бредлија Купера, а тиче се живота и стваралаштва америчког композитора Леонарда Бернштајна и његове супруге Фелисије Монталегре...

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.