Управник Коларца позива градоначелника на договор

Молим за разумевање градоначелника и позивам на сусрет и договор. Свестан сам да су тешка времена а најбоље намере, као и да су бриге градоначелника много веће од мојих, иако је и мој дан кратак за циљеве које сам поставио. Коларац као задужбина постоји 145 година и треба да му омогућимо виталност за године пред нама, за нашу децу и потомке, каже за „Политику” Александар Пековић, управник Коларчеве задужбине, надајући се договору са градом у вези са трајним финансирањем ове институције, а после новинских написа o томе како је „заказала” подршка Београда.

Са Министарством културе Републике Србије другачије је и на захтев „Политике” они су прекјуче у кратком извештају навели следеће: „Министарство културе је у 2022. години Задужбини Илије М. Коларца исплатило 11.180.000,00 динара, а у 2023. години до сада је исплаћено 10.747.600,00 динара за суфинансирање текућих трошкова и програма.”

Пековић на то додаје да Министарство културе и министарка Маја Гојковић финансијски подржавају Коларац у мери у којој је то могуће и воде бригу, на чему су им захвални.

Треба рећи да се „тамни облак”, како пишу неки медији, није надвио само сада над Коларчевом задужбином, нити плате запослених касне у овoм моменту. Таква ситуација, нажалост, није од јуче. Она траје више од једне деценије и са њом се суочавала и претходна управница Јасна Димитријевић, која је скоро десет година била на тој позицији. Нови управник Александар Пековић је тачно пре годину дана постао први човек Коларца, и аутоматски је „наследио” исте проблеме. Коларчева задужбина, која је добила статус установе од посебног значаја у време претходне управнице није тиме добила и олакшице. Овој установи недостаје пре свега трајно финансирање, а потом и добар програм са великим светским звездама, који би привукао спонзоре и донео зараду. Запослени у овој институцији се сећају времена када је град редовно вршио уплате рецимо у Ђиласово време. И то је било неписано правило.

– Чврсто верујем у партнерство између Коларца и Града Београда, јер је Коларац споменик културе, још увек најбоља дворана са просторном акустиком у земљи и региону, храм музике и образовања. Нажалост, незадовољство запослених се „прелило” у медије и ја то не могу да им оспорим, јер смо очекивали подршку града у јулу месецу, која је договорена још почетком ове године. Коларац још увек има два проблематична месеца, то су јул и август, када немамо прилив средстава због паузе између две концертне сезоне, али и других програмских активности. У плану нам је да ту празнину попунимо програмима за туристичке групе, али да бисмо тај план остварили, интензивно радимо на уређењу објекта.

Александар Пековић је у ову институцију дошао са великим амбицијама и решен да отклони проблеме и дуговања која је затекао, а то се не може догодити преко ноћи. Да ли ће време бити његов противник или сарадник – видећемо. Велики и заостали трошкови и одржавање старе зграде у међувремену истањују средства која пристижу.

– Наши архитекти раде на пројекту уређења објекта и реализација ће убрзо кренути иако смо у претходних годину дана урадили доста и са 15 компанија које су донаторски помогле (прање, пескирање фасаде, замена прозора на делу објекта, реконструкција система климатизације велике концертне дворане, комплетно машинско чишћење објекта, замена расвете, завеса, паркета, кречење одређених делова зграде, комплетно уређење ликовне галерије, те донације у грађевинском материјалу и бројним услугама...) у износу који достиже 200.000 евра. Објекат се ближи веку постојања, са дотрајалим инсталацијама, енергетски неефикасан у контексту данашњих стандарда и површином од 6.300 квадратних метара. Коларац је према званичном документу (завршни рачун) остварио сопствени приход у 2022. од 81 одсто, што је реткост за било коју другу установу културе у региону. Међутим, помоћ и брига су неопходни и отуда су се у закону о култури из 2021, на иницијативу министарке и ресорног министарства за културу нашла два важна акта – члан 21а и члан 77 Закона о култури, који дефинише статус задужбине од посебне бриге за град и републику, као и законски основ да град и република могу суфинансирати материјалне трошкове задужбине у износу до 45 одсто. Када би то било и примењено, Коларац не би имао никаквих проблема, напротив – објашњава управник.

Пековић такође истиче да је Коларац као институција у поступку реституције за имовину која је национализована после Другог светског рата:

– Илија Коларац је направио савршен механизам одрживости још давне 1878. Дакле, пре 145 година, сву своју имовину предао је свом народу, а његов одбор имао је задатак да је одржава и да је издаје, а новац од ренте да усмерава ка тој институцији како би образовање и култура били заштићени. Како је национализацијом после рата одузета имовина Илије Коларца, разбијен је тај механизам одрживости. Не знам колико Београђани знају да су парк и зграда „Стакленца” на Тргу републике власништво Задужбине. Тај објекат у катастру нема уписаног власника, нема употребну дозволу а комерцијално се експлоатише већ 30 година. Наравно, Коларац нема никакве користи од тога.

Садашњи управник је позвао многе појединце, компаније и организације да помогну у обнови и сматра да се неки резултати после годину дана примећују. Тако сазнајемо да тек сада предстоји неколико нових изузетно важних партнерстава са бизнис сектором, са једним конзорцијумом у циљу реновирања објекта и једном банком као потенцијалним генералним покровитељем.

– То су грандиозне ствари и одразиће се на бољи квалитет наших услуга, али и реализацију наше програмске политике која ће донети нову слику задужбине – поручује за крај Пековић, познат као аутор бројних пројеката у области културе у Србији и региону.

Проблем зарада решава донатор

„У понедељак ће плата за јун бити исплаћена запосленима у Коларчевој задужбини захваљујући једном члану Управног одбора ове установе, који је донирао новац како би се решио проблем неисплаћених зарада”, рекао је синоћ управник Александар Пековић у краткој изјави за наш лист. Како смо сазнали од првог човека Задужбине, ово се догодило изненада, у последњи час, а током недеље требало би да се исплате и остала дуговања када је реч о заосталим зарадама. Донатор није желео да се наводи његово име, тако да је Пековић то уважио и нагласио да је сада најбитније да се успостави нормалан дијалог са Градом Београдом.