Сенка Волстрита над УН

Од нашег сталног дописника 
Њујорк, 24. септембра – Притискамо их као гости, али домаћини овога пута више притискају нас, вајкају се учесници самита Генералне скупштине УН. Имају у виду дуплирање невоља: осим што навала страних делегација знатно, као и обично у оваквим приликама, повећава саобраћајне муке Њујорчана, сада њујоршки Волстрит, ванредно, надвија своју сенку над УН и изазива главобољу приспелим лидерима, забринутим да ће криза у финансијском центру уздрмати и њихова устројства.

Почетак генералне дебате је јуче показао необичну везу између глобалног и локалног дејства. Америка обично осталима саветује како да превазиђу локалне проблеме и уклопе се у светски поредак, али се сада испоставља да су њени локални потреси – глобална невоља. Поготову зато што Вашингтон управо примењује мере државне интервенције, са обећаних 700 милијарди долара, да би примирио свој финансијски лом, чиме одступа од сопствене системске светиње и рецепта другима – неспутане слободе тржишта.

Узалуд је, чини се, Џорџ Буш уверавао учеснике елитне дебате како ће са својом Белом кућом и опозиционим му парламентом успети да смири садашњу буру, бар на овдашњем тлу. Сви би, наравно, волели да буду поштеђени даљег преливања овдашње кризе по планети, али су исказали сумњу да Америка може сама да се стабилизује на начин који би користио и другим земљама.

Стога су лидери, с разних страна, позвали на јединствену акцију на том пољу. Исказале су се, при томе, још две неуобичајености.

Прво, Америка се нашла на мети не само њених устаљених критичара већ и савезника. Друго, док је Буш превасходно позивао на интернационално заједништво у борби против тероризма, која је била главно обележје његовог истичућег председниковања, остали су, махом, позивали на међународно јединство да би се спречило да овдашња финансијска криза направи шири хаос. „Економска неизвесност шири се по планети као страшни цунами који пустоши и досад постигнуто и очекивани напредак”, констатовала је филипинска председница Глорија Аројо. Потребна је целовита реформа глобалног финансијског система, обнова капитализма… тако да буду кажњени они чије пословање није транспарентно – оценио је француски председник и председавајући ЕУ Никола Саркози. После сусрета с банкарима Волстрита, он је новинарима пренео да су му ти саговорници рекли да не знају ко је крив за кризу. Кад профитирају знају да се похвале, а кад губе не знају ко је одговоран (што сада проверава ФБИ), прокоментарисао је иронично да би потом предложио да се садашњи потрес на Волстриту размотри на састанку Групе осам, најмоћнијих економских сила. 

Не можемо да дозволимо да се застрањивања малобројних преваљују на леђа многобројних, упозорио је бразилски председник Луиш Ињасио да Силва Лула. Зебње је исказао и генерални секретар УН Бан Ки Мун. Глобална финансијска криза угрожава финансирање развоја и напоре за побољшање живота сиромашних, рекао је. Указујући да је сада прави тренутак за колективну акцију, упозорио је да је „потребно да се поново уведе ред у међународно финансијско тржиште, да завлада ново разумевање пословног морала и владања, са више посвећености а мање некритичког веровања у ‘магију’ тржишта”.

Уз овакве и сличне акценте, данашњи „Њујорк тајмс” преноси и опаске немачке канцеларке Ангеле Меркел. У интервјуу минхенском листу, она је Америци замерила што је пренебрегла њене препоруке, на прошлогодишњем састанку Г-8, за строжу контролу финансијских активности. Замерила је, преноси се, и што сада, после наношења штете остатку света, Америка тражи помоћ Европе.

Ирански председник Махмуд Ахмадинежад, који у Вашингтону важи за „главног отпадника”, у критикама је отишао најдаље. Овдашње и глобално финансијско посртање оценио је као последицу – америчких војних интервенција. „Вишегодишње војно ангажовање, као што је у Ираку, скупо је коштало америчку економију… а свет не може више да толерише буџетски дефицит и финансијске притиске америчког тржишта и владе”, рекао је у интервјуу „Лос Анђелес тајмсу”.   

Хроничари подсећају да је једна од главних тема садашњег заседања Генералне скупштине – развој сиромашних друштава. Према подацима светске банке, 1,4 милијарде људи живи у крајној немаштини, а смртност деце, узраста до пет година, у тако угроженим крајевима, већа је 14 пута него у богатим земљама.

Имућне државе досад нису испоручиле, у договореном износу, обећану помоћ. Генерални секретар светске организације се и даље нада да ће оне послати 72 милијарде долара годишње, пројектоване за ту сврху. Кад се има у виду да су САД, за само недељу дана, обећале 700 милијарди Волстриту, сума о којој говори Бан и коју очекују многи несрећници чини се прилично – скромном.

-----------------------------------------------------------

Тадић: Не можемо да се радујемо финансијској кризи

Њујорк, 24. септембра – Надамо да ће ова криза стати и да рецесија неће бити галопирајућа у већини земља света, јер би то изазвало последице и у нашој привреди, изјавио је председник Србије Борис Тадић. У интервјуу Гласу Америке он је опсежно говорио о потресима на Волстриту и могућним последицама по нашу земљу: „Генерална скупштина УН дешава се у данима када се свет мења, можда за неколико дана свет неће бити исти са становишта финансијске стабилности. Збивања на Волстриту узбуђују не само финансијске стручњаке већ и све шефове влада и председнике који учествују на Генералној скупштини. Ту дебату смо водили и јуче на пријему код председника Џорџа Буша, ја сам водио комплексну дебату на тему финансијске дестабилизације светске економије. Сви се надамо да ће ова криза стати и да рецесија неће бити галопирајућа у већини земаља света јер би то оставило консеквенце на привреду и код нас. Наши грађани који мисле да рецесија и криза на берзама у САД не би имала негативног ефекта на нашу економију, варају се – одмах би имало негативног ефекта и нико се томе не може радовати. Светска економија зависи од збивања на берзанским процесима у овом делу света. Ја само могу да се надам да ће се пронаћи решење, али морамо бити спремни на промене. Ово је била добра прилика да објаснимо грађанима у Србији да наша земља зависи од међународних процеса, да не живимо сами на свету, да све што се дешава на Волстриту или у Пекингу погађа и Србију. Ми смо мала земља, али имамо потенцијал да се суочимо са проблемима ако водимо паметну политику”, оценио је Тадић.