Senka Volstrita nad UN

Od našeg stalnog dopisnika 
Njujork, 24. septembra – Pritiskamo ih kao gosti, ali domaćini ovoga puta više pritiskaju nas, vajkaju se učesnici samita Generalne skupštine UN. Imaju u vidu dupliranje nevolja: osim što navala stranih delegacija znatno, kao i obično u ovakvim prilikama, povećava saobraćajne muke Njujorčana, sada njujorški Volstrit, vanredno, nadvija svoju senku nad UN i izaziva glavobolju prispelim liderima, zabrinutim da će kriza u finansijskom centru uzdrmati i njihova ustrojstva.

Početak generalne debate je juče pokazao neobičnu vezu između globalnog i lokalnog dejstva. Amerika obično ostalima savetuje kako da prevaziđu lokalne probleme i uklope se u svetski poredak, ali se sada ispostavlja da su njeni lokalni potresi – globalna nevolja. Pogotovu zato što Vašington upravo primenjuje mere državne intervencije, sa obećanih 700 milijardi dolara, da bi primirio svoj finansijski lom, čime odstupa od sopstvene sistemske svetinje i recepta drugima – nesputane slobode tržišta.

Uzalud je, čini se, Džordž Buš uveravao učesnike elitne debate kako će sa svojom Belom kućom i opozicionim mu parlamentom uspeti da smiri sadašnju buru, bar na ovdašnjem tlu. Svi bi, naravno, voleli da budu pošteđeni daljeg prelivanja ovdašnje krize po planeti, ali su iskazali sumnju da Amerika može sama da se stabilizuje na način koji bi koristio i drugim zemljama.

Stoga su lideri, s raznih strana, pozvali na jedinstvenu akciju na tom polju. Iskazale su se, pri tome, još dve neuobičajenosti.

Prvo, Amerika se našla na meti ne samo njenih ustaljenih kritičara već i saveznika. Drugo, dok je Buš prevashodno pozivao na internacionalno zajedništvo u borbi protiv terorizma, koja je bila glavno obeležje njegovog ističućeg predsednikovanja, ostali su, mahom, pozivali na međunarodno jedinstvo da bi se sprečilo da ovdašnja finansijska kriza napravi širi haos. „Ekonomska neizvesnost širi se po planeti kao strašni cunami koji pustoši i dosad postignuto i očekivani napredak”, konstatovala je filipinska predsednica Glorija Arojo. Potrebna je celovita reforma globalnog finansijskog sistema, obnova kapitalizma… tako da budu kažnjeni oni čije poslovanje nije transparentno – ocenio je francuski predsednik i predsedavajući EU Nikola Sarkozi. Posle susreta s bankarima Volstrita, on je novinarima preneo da su mu ti sagovornici rekli da ne znaju ko je kriv za krizu. Kad profitiraju znaju da se pohvale, a kad gube ne znaju ko je odgovoran (što sada proverava FBI), prokomentarisao je ironično da bi potom predložio da se sadašnji potres na Volstritu razmotri na sastanku Grupe osam, najmoćnijih ekonomskih sila. 

Ne možemo da dozvolimo da se zastranjivanja malobrojnih prevaljuju na leđa mnogobrojnih, upozorio je brazilski predsednik Luiš Injasio da Silva Lula. Zebnje je iskazao i generalni sekretar UN Ban Ki Mun. Globalna finansijska kriza ugrožava finansiranje razvoja i napore za poboljšanje života siromašnih, rekao je. Ukazujući da je sada pravi trenutak za kolektivnu akciju, upozorio je da je „potrebno da se ponovo uvede red u međunarodno finansijsko tržište, da zavlada novo razumevanje poslovnog morala i vladanja, sa više posvećenosti a manje nekritičkog verovanja u ‘magiju’ tržišta”.

Uz ovakve i slične akcente, današnji „Njujork tajms” prenosi i opaske nemačke kancelarke Angele Merkel. U intervjuu minhenskom listu, ona je Americi zamerila što je prenebregla njene preporuke, na prošlogodišnjem sastanku G-8, za strožu kontrolu finansijskih aktivnosti. Zamerila je, prenosi se, i što sada, posle nanošenja štete ostatku sveta, Amerika traži pomoć Evrope.

Iranski predsednik Mahmud Ahmadinežad, koji u Vašingtonu važi za „glavnog otpadnika”, u kritikama je otišao najdalje. Ovdašnje i globalno finansijsko posrtanje ocenio je kao posledicu – američkih vojnih intervencija. „Višegodišnje vojno angažovanje, kao što je u Iraku, skupo je koštalo američku ekonomiju… a svet ne može više da toleriše budžetski deficit i finansijske pritiske američkog tržišta i vlade”, rekao je u intervjuu „Los Anđeles tajmsu”.   

Hroničari podsećaju da je jedna od glavnih tema sadašnjeg zasedanja Generalne skupštine – razvoj siromašnih društava. Prema podacima svetske banke, 1,4 milijarde ljudi živi u krajnoj nemaštini, a smrtnost dece, uzrasta do pet godina, u tako ugroženim krajevima, veća je 14 puta nego u bogatim zemljama.

Imućne države dosad nisu isporučile, u dogovorenom iznosu, obećanu pomoć. Generalni sekretar svetske organizacije se i dalje nada da će one poslati 72 milijarde dolara godišnje, projektovane za tu svrhu. Kad se ima u vidu da su SAD, za samo nedelju dana, obećale 700 milijardi Volstritu, suma o kojoj govori Ban i koju očekuju mnogi nesrećnici čini se prilično – skromnom.

-----------------------------------------------------------

Tadić: Ne možemo da se radujemo finansijskoj krizi

Njujork, 24. septembra – Nadamo da će ova kriza stati i da recesija neće biti galopirajuća u većini zemlja sveta, jer bi to izazvalo posledice i u našoj privredi, izjavio je predsednik Srbije Boris Tadić. U intervjuu Glasu Amerike on je opsežno govorio o potresima na Volstritu i mogućnim posledicama po našu zemlju: „Generalna skupština UN dešava se u danima kada se svet menja, možda za nekoliko dana svet neće biti isti sa stanovišta finansijske stabilnosti. Zbivanja na Volstritu uzbuđuju ne samo finansijske stručnjake već i sve šefove vlada i predsednike koji učestvuju na Generalnoj skupštini. Tu debatu smo vodili i juče na prijemu kod predsednika Džordža Buša, ja sam vodio kompleksnu debatu na temu finansijske destabilizacije svetske ekonomije. Svi se nadamo da će ova kriza stati i da recesija neće biti galopirajuća u većini zemalja sveta jer bi to ostavilo konsekvence na privredu i kod nas. Naši građani koji misle da recesija i kriza na berzama u SAD ne bi imala negativnog efekta na našu ekonomiju, varaju se – odmah bi imalo negativnog efekta i niko se tome ne može radovati. Svetska ekonomija zavisi od zbivanja na berzanskim procesima u ovom delu sveta. Ja samo mogu da se nadam da će se pronaći rešenje, ali moramo biti spremni na promene. Ovo je bila dobra prilika da objasnimo građanima u Srbiji da naša zemlja zavisi od međunarodnih procesa, da ne živimo sami na svetu, da sve što se dešava na Volstritu ili u Pekingu pogađa i Srbiju. Mi smo mala zemlja, ali imamo potencijal da se suočimo sa problemima ako vodimo pametnu politiku”, ocenio je Tadić.