Траје потрага за предметима из Британског музеја

Британски музеј, једна од најпрестижнијих острвских уметничких институција, поприште је скандала великих размера – средином прошлог месеца откривено је да је „део артефаката који се у њој чува нестао, украден или је оштећен”, да је реч о злату, накиту и примерцима драгуља и полудрагог камења који се чувају у сефовима у депоима и да број предмета који недостаје износи око 2.000. Сви водећи медији у Великој Британији пренели су иницијалну вест, па су се потоње информације низале једна за другом, при томе се разликујући, али оно што је било неспорно је то да је Хартвиг Фишер, директор музеја, поднео оставку, прихватајући одговорност и признајући да „музеј није свеобухватно реаговао на упозорења која су стизала током 2021. по питању овог проблема који је сад у потпуности ескалирао”, а да је Џорџ Озборн, председник Управног одбора музеја, потврдио да је у току процес проналаска и повратка дела предмета.

Према даљим написима медија, артефакти који су углавном малих димензија и нису били дуго излагани и који датирају из периода од 15. века пре нове ере па до 19. века нове ере почели су да се појављују у онлајн продаји, запослени који се сумњичи да је одговоран за крађу је отпуштен, а случај је преузела полиција. Музеј је започео и независну безбедносну анализу, а како додаје Би-Би-Си, још нико није званично ухапшен.

Како пишу „Гардијан” и „Индипендент”, трагови воде до већ поменуте 2021, када је један дански трговац уметнинама контактирао управу Британског музеја како би им пријавио да је неколико примерака за које је веровао да су део музејске збирке видео у понуди онлајн. Како је иницијално тада речено, музеј је спровео исцрпну истрагу, али се накнадно испоставило да су предузети кораци били недовољни, потврдио је сада Озборн.

„Очигледно је да ћемо морати да унапредимо мере обезбеђења јер су предмети нестајали током дужег временског периода”, рекао је он, додајући да репутација музеја јесте овим пољуљана, да не искључује и то да је цео случај био заташкан док се није појавила ова најновија информација, али да се нада да ће полицијска истрага открити како је уопште дошло до пропуста. Истакао је да комплетна листа предмета о којима је реч није објављена јер се страхује да то може бити злоупотребљено, иако то делује као нешто што би било логично да се уради, а уз то је потврдио да је на полицији да донесе такву одлуку.

Оно што, међутим, може бити озбиљна препрека у проналажењу свих артефаката је то што нису сви предмети који су део колекције уједно и уредно каталогизовани, а што је особа која је то знала умела да искористи и због тога је била у предности.

Христос Цирогјанис, форензички археолог који председава Унесковом групом за илегалну трговину антиквитетима, описао је крађу као „најгору у модерној историји”.

Иначе, овај престижни музеј основан је 1753. године и дом је импресивне колекције од око осам милиона предмета у којој се налазе и чувене мермерне скулптуре и фризови са Партенона. И управо су ови догађаји нагнали Грчку да по ко зна који пут обнови свој захтев – а што је сторија која траје деценијама – да јој се врати оно што је са Акропоља однето, а томе су се придружили и нигеријски званичници тражећи да у ту земљу буду послати предмети који су из ње украдени одавно.