Отимање за Твртка – наслеђе и престиж Немањића

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Подизање споменика у Сарајеву краљу Твртку, који је пре неколико дана добио меморијал преко пута Председништва БиХ, постало је прворазредна политичка и друштвена тема и нови повод за стару препирку око средњовековног историјског наслеђа.

Градоначелник Бањалуке је због „присвајања српског средњовековног владара и прекрајања историје” најавио и одговор којим ће бити исправљена та неправда: „Споменик Твртку – краљу Срба, Босне, Приморја и Западних страна, биће подигнут и у Бањалуци.” Но, тамо ће, како наводе градске власти, на споменику писати права титула тог средњовековног владара. У Сарајеву су, наиме, мало „преправили” титулу па на споменику пише само „Босанки краљ Твртко Први Котроманић”.

Овај средњовековни владар, чије трупе су се бориле и против Турака и исламизације територије којом је владао, а који је, најизвесније, крунисан у Милешеви и како се најчешће наводи с мешаним породичним коренима српске династије Немањић и хрватске породице Шубић, споменик у Сарајеву добио је под окриљем ноћи.

„Одлучила сам да споменик поставимо током ноћи како не бисмо ометали редовно одвијање саобраћаја”, објаснила је Бењамина Карић, градоначелница Сарајева.

Милорад Додик је био ироничан, рекавши да му је то сумњиво, јер му све што се ради под окриљем ноћи „личи на лоповлук”. Историчарка Свјетлана Самарџија пита ко је заправо краљ Твртко Први, који месецима „шета Сарајевом, тражећи локацију где да се смести”, па нуди објашњење: „Јован Кинам, византијски историчар друге половине 12. века, који је у пратњи цара Манојла Комнина обишао наше крајеве, напомиње да река Дрина одваја Босну од остале Србије. Велики цар ’сигурно греши’ и сигурно је ’прекрајао’ тадашњу историју да би ишла у корист српског народа.”

Она подсећа да је Твртко носио немањићко титуларно име Стефан након крунисања на Митровдан 1377. јер је когнатски припадао династији Немањић, пошто му је бака Јелисавета била кћерка краља Стефана Драгутина. Додаје да су свих његових осам наследника себи додавали име Стефан, како се радило у Рашкој. У оснивачкој повељи Града Новог, који је основао Твртко, а која се чува у Дубровачком архиву, наводи се да је Нови основан у име – Светога Стефана.

Дугогодишњи градоначелник Тузле Јасмин Имамовић, који је аутор романа о Твртку, сматра да је тај владар наслеђе сва три народа. „Споменик треба бити у Сарајеву и Бањалуци, али се мора чињенично рећи ко је био. Био је босански бан Твртко, који је наследио Стјепана Другог Котроманића, који био моћан владар. Српски цар Душан Силни је 1350. покренуо рат и Стјепан Други Котроманић га побеђује. Душан убрзо након тога умире. Стјепан умире рано и Твртко као млад преузима круну”, коментарисао је Имамовић за телевизију Н1.

Историчарка Свјетлана Самарџија је за бањалучке медије појаснила да је култ Светога Стефана био веома важан и распрострањен у земљи Немањића, а Стефан Твртко постаје баштиник духовне традиције светородне династије.

„Сам је писао како је себе сматрао Немањићем, јер је видевши земљу својих предака Немањића ’по њих остављшу и не имушту својего пастира’, он као пастир уједињује ’Србскују земљу’, желећи ’укрепити престол родитељ мојих’ који ’в земљнем царстве царствоваше, и на небесноје царство преселили се’”, подсећа ова историчарка. Не треба, каже, заборавити ни то да је на гробу Светог Саве титулу херцег узео и Стефан Вукчић Косача, чија је кћерка управо краљица Катарина Котроманић. Напомиње да на споменичној скулптури краља Стефана Твртка треба да стоји његова пуна титула коју је он јасно истицао – „Стефан, Божијом милошћу, краљ Срба, Босне, Приморја и Западних страна”.

Марко Ромић, саветник председника републике, поводом ових догађаја пише како је Твртко крунисан 1377. краљевским „двоструким венцем” – у име родитеља својих – господе босанске из рода Котроманића и прародитеља својих господе српске из рода Немањића. Подсећа да Сарајево свој настанак везује за 1461. годину, па пита како то да је Твртко, који се упокојио 1391. године, премостио историјску провалију од седам деценија.

„Неки би рекли да је посреди стално присутно стремљење о Сарајеву као центру Босне, у којем се мора чувати ’босанска’ историја од насртљиве српске историографије. Нити је Сарајево икада било центра средњовековне босанске државе (јер није ни постојало), нити је потребно српску историју штити од Срба”, констатовао је Ромић.

Он каже како наслањање на немањићку владарску идеологију, увођење дворског церемонијала српског двора, јасно показују којем заветном историјском низу припада овај изданак лозе Котроманића. „Такође, треба читати грађу млетачког архива у Венецији и архива дубровачке општине који га спомињу као rex Rasssie, што показује да је у очима савременика био схваћен као српски владар”, наводи Ромић, те подсећа да се топоним Босна јавља половином 10. века у делима византијског цара и писца Константина Седмог Порфирогенита као област у саставу тадашње Србије.

Градоначелница Сарајева Бењамина Карић, као и део бошњачких историчара, тврди да је је „26. октобра 1377. године, у Милима код Високог, босански бан Твртко Први Котроманић крунисан за краља Босне”. Међутим, дубровачки писац Мавро Орбин почетком 17. века пише да је краља Твртка крунисао митрополит самостана у Милешеви. У Твртковој повељи Дубровчанима, издатој 1378. године, свега годину дана након крунисања, сам Твртко наводи да је пошао у српску земљу и тамо био крунисан „Богом дарованим ми венцем краљевства мојих прародитеља”, то јест Немањића.

„Није спорно постојање средњовековне босанске државе, али она припада српским хришћанским племићким породицама. Не може се српска средњовековна историја, нити историја средњовековне босанске државе, употребити као метатекст и градивно ткиво за формирање нације која прве формалне назнаке свог идентитета има у последњим деценијама 20. века”, оцењује Марко Ромић.