Све карте о житу су у рукама Путина, мало тога зависи од Запада

Агроекономски аналитичар Жарко Галетнин, поводом сусрета руског и турског председника Владимира Путина и Реџепа Ердогана везано за житни споразум, изјавио је да није превелики оптимиста да ће Русија деблокирати црноморске луке, а да Србија, без обзира на ситуацију, мора да нађе озбиљан извозни „вентил” за своју пшеницу.

„Све карте су у рукама Путина, мало тога зависи од Запада”, рекао је Галетин Танјугу.

Он је говорио и о незахвалној позицији у којој је и Србија, потреби да српски аграр нађе извозни „вентил” и очекивањима да то и ове године буде Италија.

Наводи да Запад нема намеру нити амбицију да руску аграрну банку врати у СWИФТ систем, што би им омогућило извоз житарица, минералних ђубрива, а што иде преко руске аграрне банке.

„Верујем да Русија чврсто држи и негује уцењивачки капитал који се зове црноморска рута. Види се јасна намера Русије да чврсто држи до својих интереса и става. Докле год се не испуне захтеви Русија неће отворити црноморску руту. Нисам превелики оптимиста да ће се ускоро деблокирати црноморске луке”, рекао је Галетин.

На питање да ли можемо очекивати парцијални договор Путина и Ердогана и да ли Турска може бити највећи добитник у целој причи, каже да Турска има озбиљан интерес.

Подсећа да је маржа ризика на црноморском басену толико висока, као и бродске таксе за пролаз кроз Босфор, да Турци имају озбиљан интерес.

„Договор, парцијални Русије и Турске ми се чини извеснији него договор о деблокади црноморских лука”, рекао је Галетин и подсетио да су Турци једни од највећих купаца руске пшенице.

Како каже, иницијатива о решавању проблема кренула је и од стране Ердогана и већ постоје конекције између двојице председника да се направи аранжман да Руси извозе пшеницу према Турској, где ће се прерађивати и као таква извози у најсиромашније земље света.

„Руси упорно говоре како се тај светски програм УН искомпромитивао, да већи део робе није тамо отишао где је намењен, а пацке Запада упућене Русији на етичком нивоу да Русија угрожава прехрамберну сигруност најугроженијих земаља, више су пропагандни памфлет”, рекао је он.

На питање какво је реално стање на тржишту тамо где нема житног споразума и где Украјина извози пшеницу по повлашћеним условима, Галетин каже да је реална ситауција таква да су црноморске луке пуне житарица.

Додаје да заборављамо и кукуруз који нам је интересантнији од пшенице.

„Резултат свега тога су пуне црноморске луке, рута је у великој мери блокирана, то је блокирало светско тржиште. Трговци су се повукли са тржишта у великој мери, када је тражња пасивна и не може да се задовољи снабдевањем преко црномоске руте долази до значајног пада цена”, рекао је он.

Каже и да је ситуација веома незахвална и тешка по нас и да ћемо, ако потраје, имати озбиљан проблем где ћемо моћи да извозимо наше житарице.

На питање о милион и по тона српског потенцијала за извоз и то која су тражишта потенцијална за српске пољопривреднике - извознике, да ли се може назрети били каква добит, Галетин каже да је у овом тренутку добит на међународном тржишту мала.

„За разлику од прошле године, Србија мора наћи озбиљан извозни вентил, а то је била Италија. И без обзира на то што је Италија била означена да је злоупотребљавала пшеницу намењену Светском програму за храну и да је под извесним мониторингом УН због тога, верујем да ће Италија бити та која ће највише од Србије куповати пшеницу”, навео је Галетин.

Агроекономски аналитичар каже да морамо бити свесни да су Италијани захтевни и да инсистирају на веома добром квалитету.

Навео је да ми имамо пшеницу неуједначеног квалитета, половина је доброг квалитета, а део не испуњава строге захтеве великих купаца, као што је Италија, преноси Танјуг.