Sve karte o žitu su u rukama Putina, malo toga zavisi od Zapada

Agroekonomski analitičar Žarko Galetnin, povodom susreta ruskog i turskog predsednika Vladimira Putina i Redžepa Erdogana vezano za žitni sporazum, izjavio je da nije preveliki optimista da će Rusija deblokirati crnomorske luke, a da Srbija, bez obzira na situaciju, mora da nađe ozbiljan izvozni „ventil” za svoju pšenicu.

„Sve karte su u rukama Putina, malo toga zavisi od Zapada”, rekao je Galetin Tanjugu.

On je govorio i o nezahvalnoj poziciji u kojoj je i Srbija, potrebi da srpski agrar nađe izvozni „ventil” i očekivanjima da to i ove godine bude Italija.

Navodi da Zapad nema nameru niti ambiciju da rusku agrarnu banku vrati u SWIFT sistem, što bi im omogućilo izvoz žitarica, mineralnih đubriva, a što ide preko ruske agrarne banke.

„Verujem da Rusija čvrsto drži i neguje ucenjivački kapital koji se zove crnomorska ruta. Vidi se jasna namera Rusije da čvrsto drži do svojih interesa i stava. Dokle god se ne ispune zahtevi Rusija neće otvoriti crnomorsku rutu. Nisam preveliki optimista da će se uskoro deblokirati crnomorske luke”, rekao je Galetin.

Na pitanje da li možemo očekivati parcijalni dogovor Putina i Erdogana i da li Turska može biti najveći dobitnik u celoj priči, kaže da Turska ima ozbiljan interes.

Podseća da je marža rizika na crnomorskom basenu toliko visoka, kao i brodske takse za prolaz kroz Bosfor, da Turci imaju ozbiljan interes.

„Dogovor, parcijalni Rusije i Turske mi se čini izvesniji nego dogovor o deblokadi crnomorskih luka”, rekao je Galetin i podsetio da su Turci jedni od najvećih kupaca ruske pšenice.

Kako kaže, inicijativa o rešavanju problema krenula je i od strane Erdogana i već postoje konekcije između dvojice predsednika da se napravi aranžman da Rusi izvoze pšenicu prema Turskoj, gde će se prerađivati i kao takva izvozi u najsiromašnije zemlje sveta.

„Rusi uporno govore kako se taj svetski program UN iskompromitivao, da veći deo robe nije tamo otišao gde je namenjen, a packe Zapada upućene Rusiji na etičkom nivou da Rusija ugrožava prehrambernu sigrunost najugroženijih zemalja, više su propagandni pamflet”, rekao je on.

Na pitanje kakvo je realno stanje na tržištu tamo gde nema žitnog sporazuma i gde Ukrajina izvozi pšenicu po povlašćenim uslovima, Galetin kaže da je realna sitaucija takva da su crnomorske luke pune žitarica.

Dodaje da zaboravljamo i kukuruz koji nam je interesantniji od pšenice.

„Rezultat svega toga su pune crnomorske luke, ruta je u velikoj meri blokirana, to je blokiralo svetsko tržište. Trgovci su se povukli sa tržišta u velikoj meri, kada je tražnja pasivna i ne može da se zadovolji snabdevanjem preko crnomoske rute dolazi do značajnog pada cena”, rekao je on.

Kaže i da je situacija veoma nezahvalna i teška po nas i da ćemo, ako potraje, imati ozbiljan problem gde ćemo moći da izvozimo naše žitarice.

Na pitanje o milion i po tona srpskog potencijala za izvoz i to koja su tražišta potencijalna za srpske poljoprivrednike - izvoznike, da li se može nazreti bili kakva dobit, Galetin kaže da je u ovom trenutku dobit na međunarodnom tržištu mala.

„Za razliku od prošle godine, Srbija mora naći ozbiljan izvozni ventil, a to je bila Italija. I bez obzira na to što je Italija bila označena da je zloupotrebljavala pšenicu namenjenu Svetskom programu za hranu i da je pod izvesnim monitoringom UN zbog toga, verujem da će Italija biti ta koja će najviše od Srbije kupovati pšenicu”, naveo je Galetin.

Agroekonomski analitičar kaže da moramo biti svesni da su Italijani zahtevni i da insistiraju na veoma dobrom kvalitetu.

Naveo je da mi imamo pšenicu neujednačenog kvaliteta, polovina je dobrog kvaliteta, a deo ne ispunjava stroge zahteve velikih kupaca, kao što je Italija, prenosi Tanjug.