Велики издавачи без нових идеја

Од нашег специјалног извештача
Франкфурт на Мајни, 14. октобра – Највећи светски празник књиге, издаваштва, књижарства и нових медија, 59. међународни Сајам књига у Франкфурту, завршен је, а прецизни домаћини, Немачко удружење издавача, потрудили су се да пред само затварање презентирају резултате. Посећеност је слична прошлогодишњој и креће се нешто изнад 300.000 за четири дана, било је 7.448 излагача, чак 200 више него прошле године, од којих 3.358 из Немачке, остали су стигли из сто земаља, и показали 391.652 наслова. Прве претпоставке су да је остварен бизнис који је надмашио прошлогодишњу суму од 600 милиона евра.

За пажљивог посматрача многе су се ствари на сајму промениле: док су земље, државе и народи некадашњег трећег света у Франкфурт дошли са амбицијом да своје културе и издаваштво представе у пуном сјају, многи велики издавачи, посебно на енглеском језику, нису показали ништа посебно ново. Њихове књиге и садржаји углавном су већ виђени у књижарама и медијима. Многа издања се баве актуелним темама о климатским променама, актуелним политичким питањима, већ добро знаним палестинско-израелским односима и кризом... Заправо, реч је о издањима чије теме и садржаје читалачка публика добро познаје, пре свега из електронских медија. Већ више година – ако је судити према Франкфуртском сајму књига – нема издавача који публикују нове књиге из области филозофске и хуманистичке мисли, нема критичке литературе, чак ни чувени издавач из ове области "Зед" није донео ниједну нову књигу, већ само постере. Изложена је књига новог добитника Нобелове награде Ала Гора "Једна неконвенционална истина", али је она привукла пажњу људи из света бизниса, али не и обичних посетилаца и читалаца. Горов агент Ендрју Вили одмах је почео разговоре са Бобом Ејгером, шефом издавачке куће "Волт Дизни", јер ће највероватније књига бити преточена у филмску и штампану верзију за децу и младе, пошто се бави актуелном темом заштите животне средине.

Управо тај детаљ највише говори о начину на који "велики свет" доживљава Франкфуртски сајам: за њих је то пре свега место за трговину, а много мање за креативност. Готово за сваким столом, на сваком штанду, англосаксонски издавачи су водили жустре преговоре са аквизитерима и трговцима – велика индустријска продукција књиге у своје успехе, очигледно, бележи искључиво профит. Занимљиво је да чак ни многи познати универзитетски британски издавачи, Кембриџ и Оксфорд прес, нису донели књиге, они су дошли да купују и продају ауторска права. Амерички Институт за технологију из Масачусетса, Универзитет из Јејла и друге универзитетске куће донеле су нешто више књига од Британаца, али са добро познатим темама, за разлику од ранијих времена када су имали низ изузетних издања из области природних и друштвених наука. То, свакако, може да значи да су у кризи, или да Франкфуртски сајам књига више за њих није занимљив.

На великом штанду куће Руперта Мардока постављен је огроман портрет Черил Блер и организована велика парада на којој је адвокат Боб Барнет објавио вест да су Тони Блер и његова супруга продали своја ауторска права за будуће мемоаре овом издавачу. Књига, дакле, није још ни написана, то ће се наводно догодити тек следеће године. Вест је објављена на сва звона, па је "Дневник" Франкфуртског сајма књига то прокоментарисао текстом "Да ли је лепа парада била тек само шоу програм".

Апсолутну новост представља чињеница да су се на сајму појавили штандови где, усред хала са књигама, агенти продају и купују права за дела познатих и занимљивих аутора, и то на лицу места. Присутна су и многа удружења и групације издавача, али нису виђена удружења аутора и писаца.

На простору са немачком књигом апсолутни хит су била издања за децу, од којих многа прате и надграђују сваки детаљ из филма "Пирати са Кариба", који је овде изузетно популаран, па су тако могли да се нађу разни "пиратски кувари", потраге за "пиратским благом" и слична издања.