Субота, 20.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Оглед из сепаратизма

Оглед из сепаратизма
Азерске избеглице на Нагорног Карабаха 1993. (Фотодокументација "Политике")

Да ли је проблем Косова и Метохије јединствен, непоновљив на било којем другом делу света, у било којој другој ситуацији? И док нам покушаји појединих народа или етничких група на неким удаљеним меридијанима и паралелама и могу изгледати помало "егзотично", оно што се дешава у Европи, дакле на нашем прагу, звони на узбуну.

Недавни пример Белгије, где је чак и намерно протурена лажна информација о распаду те земље на два дела примљена као истинита и очекивана, најбоље сведочи о приступу обичног човека проблему сепаратизма и примамљивости идеје о стварању "само своје државе". Без сагледавања трагичних последица које би такав чин могао да носи са собом.

Експлозија коју би лоше решење косовског проблема донела свету могла би се ипак највише осетити на Кавказу, па смо зато замолили новинаре управо из те области да покушају да направе паралелу између ситуације на Косову и Метохији са околностима које су изнедриле сепаратизме на просторима на којима они живе и раде.

Читаоцима "Политике" представљамо размишљања Инала Плијева из Цхинвалија у Јужној Осетији, отцепљеном делу Грузије, и Нурани из Бакуа, престонице Азербејџана у којем се водио жестоки рат око Нагорног Карабаха. Занимљиво је да обоје одбијају могућност да ће судбина Косова утицати на њихове државе, али тако не мисле и стручњаци немачког министарства спољних послова, који – како је објављено у Берлину – страхују да би Русија могла да предузме непредвидљиве потезе ако Вашингтон реши да призна једнострано проглашену независност Косова и Метохије. Москва би могла да одговори признавањем отцепљених делова околних држава који траже присаједињење Русији, процењују експерти, а то би у најмању руку направило велике проблеме на Кавказу, стратешки и енергетски битној територији на којој живи чак 50 народа.
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.