Ogled iz separatizma

Da li je problem Kosova i Metohije jedinstven, neponovljiv na bilo kojem drugom delu sveta, u bilo kojoj drugoj situaciji? I dok nam pokušaji pojedinih naroda ili etničkih grupa na nekim udaljenim meridijanima i paralelama i mogu izgledati pomalo "egzotično", ono što se dešava u Evropi, dakle na našem pragu, zvoni na uzbunu.

Nedavni primer Belgije, gde je čak i namerno proturena lažna informacija o raspadu te zemlje na dva dela primljena kao istinita i očekivana, najbolje svedoči o pristupu običnog čoveka problemu separatizma i primamljivosti ideje o stvaranju "samo svoje države". Bez sagledavanja tragičnih posledica koje bi takav čin mogao da nosi sa sobom.

Eksplozija koju bi loše rešenje kosovskog problema donela svetu mogla bi se ipak najviše osetiti na Kavkazu, pa smo zato zamolili novinare upravo iz te oblasti da pokušaju da naprave paralelu između situacije na Kosovu i Metohiji sa okolnostima koje su iznedrile separatizme na prostorima na kojima oni žive i rade.

Čitaocima "Politike" predstavljamo razmišljanja Inala Plijeva iz Chinvalija u Južnoj Osetiji, otcepljenom delu Gruzije, i Nurani iz Bakua, prestonice Azerbejdžana u kojem se vodio žestoki rat oko Nagornog Karabaha. Zanimljivo je da oboje odbijaju mogućnost da će sudbina Kosova uticati na njihove države, ali tako ne misle i stručnjaci nemačkog ministarstva spoljnih poslova, koji – kako je objavljeno u Berlinu – strahuju da bi Rusija mogla da preduzme nepredvidljive poteze ako Vašington reši da prizna jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije. Moskva bi mogla da odgovori priznavanjem otcepljenih delova okolnih država koji traže prisajedinjenje Rusiji, procenjuju eksperti, a to bi u najmanju ruku napravilo velike probleme na Kavkazu, strateški i energetski bitnoj teritoriji na kojoj živi čak 50 naroda.