Звезда је и политичко питање

Вести о тешкој ситуацији које готово свакодневно стижу из нашег најуспешнијег фудбалског клуба, Црвене звезде, никога не остављају равнодушним, а расправе о њеном суноврату воде се готово свуда, у школама, аутобусима, пијацама, управним одборима великих компанија… Можда и у хируршким салама!

У жељи да чујемо што више мишљења о Звездиној кризи, да можда и до ње допре неки савет, разговарали смо с неким јавним личностима међу којима су и оне које не навијају за њу. Многи су се радо одазвали нашем позиву, а некима је било мрско да коментаришу нешто што их тако жестоко погађа, па су нас замолили да их позовемо неки други пут.

Председник политичког савета ДС Драгољуб Мићуновић свакако спада у оне којима тешко пада све оно што се збива на „Маракани”. О стању у коме се налази његова „велика љубав”, каже:

– Гледам на то с разочарањем и стидом. Навијам за Звезду од њеног оснивања и пријатељ сам с многим њеним легендама. Рајка Митића сам учланио у Демократску странку. Срозава се клуб који волим. Нерешена имовинска и друга питања, разни купци кидишу на клуб, смењују се управе, у клуб упада ко хоће и кад хоће, изгледа као да навијачи владају… Сматрам да би градска управа требало да помогне Звезди да стане на здраве ноге, да се можда уведе јавна управа. Звездин проблем је и политичко питање, јер познато је да су спортисти најбољи амбасадори наше земље. Потребна је шира акција од оних које воде мање клике.

Глумачка легенда Велимир Бата Живојиновић истиче да „с обзиром на то каква нам је ситуација у земљи, ово и нису тако ненормалне појаве”, мада сматра да би рецепт за њих били закони попут оних који су уведени у Енглеској у време док је премијер била Маргарет Тачер:

– Ја их не доживљавам ни као судбоносне ни трагичне, већ као нешто на периферији онога што се догађа у друштву. Ред мора да постоји. Можда би требало да се угледамо на Енглезе, да уведемо ред и санкције, да се зна ко шта ради. У Енглеској су стадиони без ограда, па ко згази на линију добије 15 година затвора.

На питање колико данас прати српски фудбал, Живојиновић је одговорио:

– Колико је интересантан фудбал, толико ме и занима. Некад ми тенис није био толико занимљив, а сад ме занима, јер смо успешни у њему.

И писац и редитељ Синиша Ковачевић, велики партизановац, сматра да је „ово одраз стања у друштву”:

– Сав тај хаос не може да се коментарише ван социолошког, психолошког, идеолошког концепта, а то је преширока област да би се тек тако коментарисала. За ову прилику, ипак ћу рећи нешто. Као неко ко је одрастао на „вечитим” дербијима, али и као окорели партизановац, и даље верујем у ону романтичну тезу да без јаке Звезде нема јаког Партизана. Таман посла да се радујем овоме што се догађа Звезди.

Наш најбољи виолиниста Јован Колунџија, осведочени звездаш, прекинуо је своје вежбање да би разговарао о клубу који, како је истакао, једва препознаје:

– Разумем младалачки бунт, јер сви смо прошли кроз то, али у свом бунту нисмо повређивали друге. Ово је крајност онога што би требало да представља спорт. Велики број неостварених младих људи, без егзистенције, препушта се колективном лудилу на стадионима где им живот, из неког њиховог угла, добија смисао, а у ствари све прераста у огроман бесмисао. Оваква пресуда је морала кад тад да заузме своје место. Кажем то без намере да било коме судим и пресуђујем да ли је казна примерена или не. Атмосфера у спорту је иначе врло лоша, свакодневно смо сведоци корупције и изношења разног прљавог веша у јавност. Невиних готово и да нема. Овај момак је својим непромишљеним гестом покренуо нешто. Ако има нечег доброг у несрећама, онда би овде могло да буде добро то што ће се нешто ипак покренути да се убудуће избегну такве сцене. Има ту посла за све, за родитеље, школу, полицију, правосуђе… Битно је да се у овај клинч уђе, а не да се избегава.

Колунџија сматра и да лош фудбал рађа лоше навијаче:

– Фудбал је обесмишљен. Заправо, правог фудбала код нас и нема. Осуђени смо да на телевизији гледамо фудбал из најбољих страних лига, јер тамо играју људи с друге планете, или смо можда ми с друге планете. Публика нема коме да се диви, нема кога да подржава… Са завршетком Звездиног златног доба, када је постала најбоља на свету, престао сам да идем на утакмице. Сем што се сећам да сам навијао за Звезду, немам никакав однос према данашњој Звезди. Чак и не знам ко данас игра за њу. Остало је само име.

Председник Кошаркашког савеза Србије Драган Капичић, бивши кошаркаш „црвено-белих” и репрезентације, такође врло емотивно доживљава стање у фудбалском клубу:

– Као неко ко је у Звезди провео каријеру, не могу да будем равнодушан. На последње догађаје може да се гледа из два угла – као о једном самом по себи алармантном случају, а затим и о случају који је задесио највећег спортског гиганта бивше и садашње државе. Ово је најкласичнији пример анархије у друштву пресликане у један спортски колектив. Код нас се све брзо разграђује, а споро гради. Сваки појединачни проблем, попут недостатка морала или лошег утицаја импровизације, видљив је и у спорту и у друштву. Ко може да донесе напредак? Крајње морални људи са искуством, који не морају по сваку цену да буду из фудбала, који знају шта је домаћинско пословање. Ма колико звучало тешко, па и неприхватљиво за многе љубитеље Звезде, она нема куд него да почне од нуле. Неки новокомпоновани стручњаци, ма колико навијали за њу, не могу да јој помогну. Њој треба мудрости. Најгоре од свега је то што Звезда не представља оно што нам је свима некад значила. Данас имамо хапшења, резултатски неуспех, неконтролисане навијачке реакције, што ствара слику праве трагедије. Имам утисак да ће усправљање Звезде, као и друштва, бити дуг и компликован процес.

Наш најпознатији бубњар Драгољуб Ђуричић од свих спортова најмање воли фудбал, али га ипак прати:

– На ово у Звезди гледам као на закулисне радње. Од хапшења Џајића све ми изгледа као покушај да се клуб сроза да би га неко јефтино купио. Можда оваква помисао делује мистично, али тако се ипак ради у овој земљи. Ја гледам на спорт као на нешто што растерећује људе. Откако постоји спорт, мање се ратује. Некада, кад се појави набој, људи узму сабље у руке па ко кога… Сада се, додуше, део набоја преноси на стадион. Такве сцене остављају трага на све, видим да на то реагује и мој дванаестогодишњи син, који је рукометни репрезентативац у свом узрасту. Жалосно је да деца гледају такве сцене. Правда треба да буде једнака за све. Светски првак у боксу Мајк Тајсон је, ма колико био велики и сјајан, морао у затвор. Опет, није ред да се Драган Џајић хапси на онакав начин, само зато што је то одговарало некоме у том тренутку.

А. Милетић

-----------------------------------------------------------

Милијаш: Наш посао је да играмо фудбал

Прве овосезонске победе фудбалера Звезде, прво прошле суботе у првенству против Јагодине, а потом и прекјуче у шеснаестини финала Купа у Нишу против Радничког и даље су у дубокој сенци недавних дешавања на терену и трибинама „Маракане”. Наиме, уочи меча са Јагодином играчи су носили мајице с ликом припадника „делија” Уроша Мишића, осуђеног на десет година затвора, а на северној трибини нашег највећег стадиона су истакнути транспаренти на којима је писало: „Правда за Уроша”, „Лазовићу стићи ће те правда коју делиш!”, а Друго општинско тужилаштво је тим поводом упутило захтев полицији да идентификује лица која су држала транспарент, с претећом поруком судији који је осудио Мишића и истрага је у току. 

(/slika2)Фудбалери Црвене звезде су, после победе у Нишу и пласмана у осмину финала Купа Србије, јуче у поподневним часовима тренирали на помоћном терену „Маракане”, припремајући се за сутрашњу утакмицу с Хајдуком у Кули. А управо, на утакмици против Хајдука 2. децембра прошле године дошло до тешког инцидента на северној трибини „Маракане”, када је група Звездиних навијача брутално напала и претукла жандарма Небојшу Трајковића.

Поводом дешавања на утакмици са Јагодином, када су Звездини играчи по признању капитена тима Ненада Милијаша пристали да обуку мајице са Мишићевим ликом, које су им донели вође „делија”, у име свих првотимца јавности се поново обратио Милијаш:

– Сви играчи првог тима, договорили су се међусобно без икаквих притисака управе или било кога другог, да више не дају изјаве које се не тичу спорта и фудбала, због евентуалних манипулација у средствима информисања. Наш посао је играње фудбала и терен је једино место где ми треба нешто да кажемо играјући фудбал и да на тај начин репрезентујемо велики клуб, као што је Црвене звезда.

Милијаш је после меча са Јагодином изјавио да су се сви играчи сложили да послушају навијаче и изађу на терен у спорним мајицама и да они стоје иза тога. Како сазнајемо, првобитни план „делија” је био да натпис „Правда за Уроша” буде утиснут на дресовима Црвене звезде, али су од тако драстичне мере одустали у последњем тренутку, претходно запретивши в. д. председнику клуба Ден Тани да ће запалити стадион и да ће прекинути утакмицу ако покуша да спречи њихову акцију.

Иначе, после неформалног састанка Звездиног спортског директора Илије Ивића са новинарима, почео је да се примењује усвојени интерни клупски правилник по коме убудуће фудбалери и чланови стручног штаба Црвене звезде неће моћи да дају изјаве, без претходних консултација са портпаролом клуба. Зато више ни тренеру Јаневском није дозвољено да говори о дешавањима ван терена, можда и зато што је пред меч са Радничким несмотрено изјавио да су играчи обукли проблематичне мајице после добијене сагласности од управе, што је Ден Тана категорички демантовао. Јаневском свакако није нимало лако, а његову уочљиву збуњеност можда најбоље показује ситуација у којој на представљању свог првог помоћника играчима и сарадницима у стручном штабу рекао да је то Драгиша Бинић, а не присутни Синиша Гогић. 

У најнезгодније време на „Маракану” долази и нови генерални секретар клуба Саша Козић, иначе правник по образовању.

– Став клуба о свему биће убрзо познат. Засад не бих ништа да коментаришем, јер ћу званично ступити на дужност 1. октобра – казао је Козић.

Звездиним мукама у последњих годину дана као да нема краја. После бруталног напада на жандарма Трајковића, у притвору су били и некадашњи генерални секретар Црвене звезде Зоран Дамјановић, директор стадиона Милорад Ћоровић и клупски комесар за безбедност Новица Мијушковић, који су пуштени да се бране са слободе, али је тужилаштво недавно допунило истрагу против њих. Прави шок уследио је 5. фебруара ове године, када су у спектакуларној акцији, због сумње да су злоупотребили службени положај приликом трансфера неколико фудбалера, ухапшени бивши највиши функционери Звезде: Драган Џајић, Владимир Цветковић и Милош Маринковић, који су били главни руководиоци у клубу и 1991, када је Црвена звезда била првак Европе и света. Сва тројица су пуштени да се бране са слободе након пет месеци проведених у притвору. Џајић је био смештен и на ВМА због болести и операција простате, Цветковић је јуче изашао из болнице пошто се опоравио од операције колена, а Суд ће их суочити 23. октобра.

Катастрофални резултати на почетку сезоне изазвали су бес навијача, па је уочи реванша са кипарским Апоелом у квалификацијама за Куп Уефе један од вођа „делија” ошамарио најискуснијег фудбалера Звезде Огњена Коромана пред тадашњим председником Топлицом Спасојевићем, па су потом разлупана стакла на аутомобилима играча и на џипу спортског директора Ивића. Потом је уследила пресуда Урошу Мишићу, а „делије” су још у судници жестоко реаговале вербалним нападима на судију Лазовића, па скандирањем и транспарентима на „Маракани”, у Нишу, а сутра ће вероватно поступити слично и у Кули…

Л. Делић

-----------------------------------------------------------

Променити управу и пооштрити казне

Натпис „Правда за Уроша” преко ноћи је освануо на београдским фасадама. Случај Уроша Мишића само је врхунац проблема са којима се у последње време суочава ФК Црвена звезда. Лоши резултати, бурне кадровске промене, навијачки изгреди, само су неки од разлога због којих смо питали Београђане шта мисле о тренутној ситуацији у клубу, посебно о пресуди Мишићу. Већина људи са којима смо разговарали слажу се да су Звезди потребне корените промене, пре свега у управи, али истичу и значај реформе правосудног система и пооштравања казнене политике.

– Клубу су дефинитивно потребне промене, јер ништа, од тренера до управе, није добро. Казна за Уроша Мишића уопштено није престрога, али, у односу на остале казне које предвиђа закон, јесте – наводи Саша Здравковић (25), тренутно незапослен, додајући да „треба реформисати” и казне за остале прекршаје, јер се, примера ради, „за силовање добијају само две године”.

Седамдесетседмогодишњи Добросав Моравчевић, књижевник који живи у иностранству, затекао се у Србији за време последњих превирања у Звезди. По њему, казна за Мишића је преблага.

– Полиција се не сме нападати. Овде није реч о навијању, већ о дивљаштву. Треба да се запитамо у којој мери овакви поступци доприносе лошој слици коју свет има о нама – категоричан је Моравчевић. По његовом мишљењу, проблеми у Звезди само су одраз лошег стања у друштву. Лек је, тврди Моравчевић, у „довођењу на челне друштвене положаје часних људи, који неће јурити за новцем”.

Наши саговорници махом сматрају да су фудбалери најтрофејнијег домаћег клуба на прошлонедељној утакмици против Јагодине, носећи мајице са натписом „Правда за Уроша”, настојали да изгладе сукоб са навијачима.

– Мислим да је Мишићу изречена одговарајућа пресуда. Што се наступа играча тиче, сматрам да су обукли мајице из страха од нових навијачких претњи – каже Огњен Сабљић (22), студент Грађевинског факултета, док Небојша Докмановић, 28-годишњи менаџер, има нешто другачије мишљење.

– Играчи су обукли ове мајице јер сматрају да је казна престрога. Међутим, нису свесни каква би пресуда за овако нешто била у Енглеској – говори Докмановић, постављајући успут питање „због чега управа клуба, с обзиром на то да располаже малим буџетом, уместо 15 осредњих не доводе два или три квалитетна појачања”.

Да наше законодавство у овој области треба реформисати по узору на друге државе, посебно Енглеску, сматра и педесетседмогодишњи радијски новинар Зоран Стојовић.

– Свега овога не би било да је слово закона непоколебљиво. Добро је што су полиција и суд брзо реаговали у овом случају, али, и раније је овакве случајеве требало санкционисати – сматра наш колега. Притом, додаје да су сви ови догађаји у Звезди, по његовом мишљењу, настали зато што „некоме одговара да се углед клуба срозава, како би је неко што јефтиније купио”.

Д. Буквић

-----------------------------------------------------------

Данас одлука о „случају мајица”

Дисциплински поступак против Фудбалског клуба Црвена звезда, поводом „случаја мајица”, данас би требало да добије првостепени епилог. Како нам је јуче речено у Заједници клубова Суперлиге до краја радног времена нису стигле изјаве представника „црвено-белих”, на основу којих би, уз извештаје службених лица са првенствене утакмице Црвена звезда – Јагодина (3:0), заменик дисциплинског судије Дракче Димитријевић требало да донесе одлуку. Очекује се да оне стигну и да ће дисциплински орган Заједнице суперлигаша имати материјал по коме ће одлучити ко сноси одговорност за дешавања пре и за време меча и да ли ће неко и на који начин бити кажњен.

Димитријевић је дао рок од 24 сата председнику нашег најтрофејнијег клуба Добривоју Танасијевићу (вршилац дужности), спортском директору Илији Ивићу, комесару за безбедност Новици Мијушковићу, шефу стручног штаба Чедомиру Јаневском и секретару стручног штаба Војиславу Лалатовићу да доставе писмене изјаве у којима би требало да одговоре и на пет питања која им је он поставио да би утврдио како су играчи у мајицама с натписом „Правда за Уроша” изашли на терен.

На основу Дисциплинског правилника ФСС сигурно је да Црвена звезда не може да буде кажњена условно, јер таква санкција није предвиђена. Члан 68 предвиђа новчану или казну забране играња утакмица на одређеном терену, односно подручју. Међутим, по члану 5 Звезда може да буде кажњена и опоменом, играњем на свом терену без присуства публике… Играчи могу да буду кажњени опоменом, новчано, временском казном, или забраном играња одређеног броја утакмица... За фудбалске раднике предвиђене санкције су: опомена, новчана казна и забрана вршења функција на одређено време или доживотно.

Ако Димитријевић одлучи да „црвено-беле” санкционише играњем утакмица на нашем највећем стадиону без публике, то значи да ће се и 134. „вечити дерби”, који је заказан за 5. октобар, попут историјског 132. одиграног 1. марта (првог без навијача) играти без гледалаца.

Ђ. Смиљанић