Zvezda je i političko pitanje

Vesti o teškoj situaciji koje gotovo svakodnevno stižu iz našeg najuspešnijeg fudbalskog kluba, Crvene zvezde, nikoga ne ostavljaju ravnodušnim, a rasprave o njenom sunovratu vode se gotovo svuda, u školama, autobusima, pijacama, upravnim odborima velikih kompanija… Možda i u hirurškim salama!

U želji da čujemo što više mišljenja o Zvezdinoj krizi, da možda i do nje dopre neki savet, razgovarali smo s nekim javnim ličnostima među kojima su i one koje ne navijaju za nju. Mnogi su se rado odazvali našem pozivu, a nekima je bilo mrsko da komentarišu nešto što ih tako žestoko pogađa, pa su nas zamolili da ih pozovemo neki drugi put.

Predsednik političkog saveta DS Dragoljub Mićunović svakako spada u one kojima teško pada sve ono što se zbiva na „Marakani”. O stanju u kome se nalazi njegova „velika ljubav”, kaže:

– Gledam na to s razočaranjem i stidom. Navijam za Zvezdu od njenog osnivanja i prijatelj sam s mnogim njenim legendama. Rajka Mitića sam učlanio u Demokratsku stranku. Srozava se klub koji volim. Nerešena imovinska i druga pitanja, razni kupci kidišu na klub, smenjuju se uprave, u klub upada ko hoće i kad hoće, izgleda kao da navijači vladaju… Smatram da bi gradska uprava trebalo da pomogne Zvezdi da stane na zdrave noge, da se možda uvede javna uprava. Zvezdin problem je i političko pitanje, jer poznato je da su sportisti najbolji ambasadori naše zemlje. Potrebna je šira akcija od onih koje vode manje klike.

Glumačka legenda Velimir Bata Živojinović ističe da „s obzirom na to kakva nam je situacija u zemlji, ovo i nisu tako nenormalne pojave”, mada smatra da bi recept za njih bili zakoni poput onih koji su uvedeni u Engleskoj u vreme dok je premijer bila Margaret Tačer:

– Ja ih ne doživljavam ni kao sudbonosne ni tragične, već kao nešto na periferiji onoga što se događa u društvu. Red mora da postoji. Možda bi trebalo da se ugledamo na Engleze, da uvedemo red i sankcije, da se zna ko šta radi. U Engleskoj su stadioni bez ograda, pa ko zgazi na liniju dobije 15 godina zatvora.

Na pitanje koliko danas prati srpski fudbal, Živojinović je odgovorio:

– Koliko je interesantan fudbal, toliko me i zanima. Nekad mi tenis nije bio toliko zanimljiv, a sad me zanima, jer smo uspešni u njemu.

I pisac i reditelj Siniša Kovačević, veliki partizanovac, smatra da je „ovo odraz stanja u društvu”:

– Sav taj haos ne može da se komentariše van sociološkog, psihološkog, ideološkog koncepta, a to je preširoka oblast da bi se tek tako komentarisala. Za ovu priliku, ipak ću reći nešto. Kao neko ko je odrastao na „večitim” derbijima, ali i kao okoreli partizanovac, i dalje verujem u onu romantičnu tezu da bez jake Zvezde nema jakog Partizana. Taman posla da se radujem ovome što se događa Zvezdi.

Naš najbolji violinista Jovan Kolundžija, osvedočeni zvezdaš, prekinuo je svoje vežbanje da bi razgovarao o klubu koji, kako je istakao, jedva prepoznaje:

– Razumem mladalački bunt, jer svi smo prošli kroz to, ali u svom buntu nismo povređivali druge. Ovo je krajnost onoga što bi trebalo da predstavlja sport. Veliki broj neostvarenih mladih ljudi, bez egzistencije, prepušta se kolektivnom ludilu na stadionima gde im život, iz nekog njihovog ugla, dobija smisao, a u stvari sve prerasta u ogroman besmisao. Ovakva presuda je morala kad tad da zauzme svoje mesto. Kažem to bez namere da bilo kome sudim i presuđujem da li je kazna primerena ili ne. Atmosfera u sportu je inače vrlo loša, svakodnevno smo svedoci korupcije i iznošenja raznog prljavog veša u javnost. Nevinih gotovo i da nema. Ovaj momak je svojim nepromišljenim gestom pokrenuo nešto. Ako ima nečeg dobrog u nesrećama, onda bi ovde moglo da bude dobro to što će se nešto ipak pokrenuti da se ubuduće izbegnu takve scene. Ima tu posla za sve, za roditelje, školu, policiju, pravosuđe… Bitno je da se u ovaj klinč uđe, a ne da se izbegava.

Kolundžija smatra i da loš fudbal rađa loše navijače:

– Fudbal je obesmišljen. Zapravo, pravog fudbala kod nas i nema. Osuđeni smo da na televiziji gledamo fudbal iz najboljih stranih liga, jer tamo igraju ljudi s druge planete, ili smo možda mi s druge planete. Publika nema kome da se divi, nema koga da podržava… Sa završetkom Zvezdinog zlatnog doba, kada je postala najbolja na svetu, prestao sam da idem na utakmice. Sem što se sećam da sam navijao za Zvezdu, nemam nikakav odnos prema današnjoj Zvezdi. Čak i ne znam ko danas igra za nju. Ostalo je samo ime.

Predsednik Košarkaškog saveza Srbije Dragan Kapičić, bivši košarkaš „crveno-belih” i reprezentacije, takođe vrlo emotivno doživljava stanje u fudbalskom klubu:

– Kao neko ko je u Zvezdi proveo karijeru, ne mogu da budem ravnodušan. Na poslednje događaje može da se gleda iz dva ugla – kao o jednom samom po sebi alarmantnom slučaju, a zatim i o slučaju koji je zadesio najvećeg sportskog giganta bivše i sadašnje države. Ovo je najklasičniji primer anarhije u društvu preslikane u jedan sportski kolektiv. Kod nas se sve brzo razgrađuje, a sporo gradi. Svaki pojedinačni problem, poput nedostatka morala ili lošeg uticaja improvizacije, vidljiv je i u sportu i u društvu. Ko može da donese napredak? Krajnje moralni ljudi sa iskustvom, koji ne moraju po svaku cenu da budu iz fudbala, koji znaju šta je domaćinsko poslovanje. Ma koliko zvučalo teško, pa i neprihvatljivo za mnoge ljubitelje Zvezde, ona nema kud nego da počne od nule. Neki novokomponovani stručnjaci, ma koliko navijali za nju, ne mogu da joj pomognu. Njoj treba mudrosti. Najgore od svega je to što Zvezda ne predstavlja ono što nam je svima nekad značila. Danas imamo hapšenja, rezultatski neuspeh, nekontrolisane navijačke reakcije, što stvara sliku prave tragedije. Imam utisak da će uspravljanje Zvezde, kao i društva, biti dug i komplikovan proces.

Naš najpoznatiji bubnjar Dragoljub Đuričić od svih sportova najmanje voli fudbal, ali ga ipak prati:

– Na ovo u Zvezdi gledam kao na zakulisne radnje. Od hapšenja Džajića sve mi izgleda kao pokušaj da se klub sroza da bi ga neko jeftino kupio. Možda ovakva pomisao deluje mistično, ali tako se ipak radi u ovoj zemlji. Ja gledam na sport kao na nešto što rasterećuje ljude. Otkako postoji sport, manje se ratuje. Nekada, kad se pojavi naboj, ljudi uzmu sablje u ruke pa ko koga… Sada se, doduše, deo naboja prenosi na stadion. Takve scene ostavljaju traga na sve, vidim da na to reaguje i moj dvanaestogodišnji sin, koji je rukometni reprezentativac u svom uzrastu. Žalosno je da deca gledaju takve scene. Pravda treba da bude jednaka za sve. Svetski prvak u boksu Majk Tajson je, ma koliko bio veliki i sjajan, morao u zatvor. Opet, nije red da se Dragan Džajić hapsi na onakav način, samo zato što je to odgovaralo nekome u tom trenutku.

A. Miletić

-----------------------------------------------------------

Milijaš: Naš posao je da igramo fudbal

Prve ovosezonske pobede fudbalera Zvezde, prvo prošle subote u prvenstvu protiv Jagodine, a potom i prekjuče u šesnaestini finala Kupa u Nišu protiv Radničkog i dalje su u dubokoj senci nedavnih dešavanja na terenu i tribinama „Marakane”. Naime, uoči meča sa Jagodinom igrači su nosili majice s likom pripadnika „delija” Uroša Mišića, osuđenog na deset godina zatvora, a na severnoj tribini našeg najvećeg stadiona su istaknuti transparenti na kojima je pisalo: „Pravda za Uroša”, „Lazoviću stići će te pravda koju deliš!”, a Drugo opštinsko tužilaštvo je tim povodom uputilo zahtev policiji da identifikuje lica koja su držala transparent, s pretećom porukom sudiji koji je osudio Mišića i istraga je u toku. 

(/slika2)Fudbaleri Crvene zvezde su, posle pobede u Nišu i plasmana u osminu finala Kupa Srbije, juče u popodnevnim časovima trenirali na pomoćnom terenu „Marakane”, pripremajući se za sutrašnju utakmicu s Hajdukom u Kuli. A upravo, na utakmici protiv Hajduka 2. decembra prošle godine došlo do teškog incidenta na severnoj tribini „Marakane”, kada je grupa Zvezdinih navijača brutalno napala i pretukla žandarma Nebojšu Trajkovića.

Povodom dešavanja na utakmici sa Jagodinom, kada su Zvezdini igrači po priznanju kapitena tima Nenada Milijaša pristali da obuku majice sa Mišićevim likom, koje su im doneli vođe „delija”, u ime svih prvotimca javnosti se ponovo obratio Milijaš:

– Svi igrači prvog tima, dogovorili su se međusobno bez ikakvih pritisaka uprave ili bilo koga drugog, da više ne daju izjave koje se ne tiču sporta i fudbala, zbog eventualnih manipulacija u sredstvima informisanja. Naš posao je igranje fudbala i teren je jedino mesto gde mi treba nešto da kažemo igrajući fudbal i da na taj način reprezentujemo veliki klub, kao što je Crvene zvezda.

Milijaš je posle meča sa Jagodinom izjavio da su se svi igrači složili da poslušaju navijače i izađu na teren u spornim majicama i da oni stoje iza toga. Kako saznajemo, prvobitni plan „delija” je bio da natpis „Pravda za Uroša” bude utisnut na dresovima Crvene zvezde, ali su od tako drastične mere odustali u poslednjem trenutku, prethodno zapretivši v. d. predsedniku kluba Den Tani da će zapaliti stadion i da će prekinuti utakmicu ako pokuša da spreči njihovu akciju.

Inače, posle neformalnog sastanka Zvezdinog sportskog direktora Ilije Ivića sa novinarima, počeo je da se primenjuje usvojeni interni klupski pravilnik po kome ubuduće fudbaleri i članovi stručnog štaba Crvene zvezde neće moći da daju izjave, bez prethodnih konsultacija sa portparolom kluba. Zato više ni treneru Janevskom nije dozvoljeno da govori o dešavanjima van terena, možda i zato što je pred meč sa Radničkim nesmotreno izjavio da su igrači obukli problematične majice posle dobijene saglasnosti od uprave, što je Den Tana kategorički demantovao. Janevskom svakako nije nimalo lako, a njegovu uočljivu zbunjenost možda najbolje pokazuje situacija u kojoj na predstavljanju svog prvog pomoćnika igračima i saradnicima u stručnom štabu rekao da je to Dragiša Binić, a ne prisutni Siniša Gogić. 

U najnezgodnije vreme na „Marakanu” dolazi i novi generalni sekretar kluba Saša Kozić, inače pravnik po obrazovanju.

– Stav kluba o svemu biće ubrzo poznat. Zasad ne bih ništa da komentarišem, jer ću zvanično stupiti na dužnost 1. oktobra – kazao je Kozić.

Zvezdinim mukama u poslednjih godinu dana kao da nema kraja. Posle brutalnog napada na žandarma Trajkovića, u pritvoru su bili i nekadašnji generalni sekretar Crvene zvezde Zoran Damjanović, direktor stadiona Milorad Ćorović i klupski komesar za bezbednost Novica Mijušković, koji su pušteni da se brane sa slobode, ali je tužilaštvo nedavno dopunilo istragu protiv njih. Pravi šok usledio je 5. februara ove godine, kada su u spektakularnoj akciji, zbog sumnje da su zloupotrebili službeni položaj prilikom transfera nekoliko fudbalera, uhapšeni bivši najviši funkcioneri Zvezde: Dragan Džajić, Vladimir Cvetković i Miloš Marinković, koji su bili glavni rukovodioci u klubu i 1991, kada je Crvena zvezda bila prvak Evrope i sveta. Sva trojica su pušteni da se brane sa slobode nakon pet meseci provedenih u pritvoru. Džajić je bio smešten i na VMA zbog bolesti i operacija prostate, Cvetković je juče izašao iz bolnice pošto se oporavio od operacije kolena, a Sud će ih suočiti 23. oktobra.

Katastrofalni rezultati na početku sezone izazvali su bes navijača, pa je uoči revanša sa kiparskim Apoelom u kvalifikacijama za Kup Uefe jedan od vođa „delija” ošamario najiskusnijeg fudbalera Zvezde Ognjena Koromana pred tadašnjim predsednikom Toplicom Spasojevićem, pa su potom razlupana stakla na automobilima igrača i na džipu sportskog direktora Ivića. Potom je usledila presuda Urošu Mišiću, a „delije” su još u sudnici žestoko reagovale verbalnim napadima na sudiju Lazovića, pa skandiranjem i transparentima na „Marakani”, u Nišu, a sutra će verovatno postupiti slično i u Kuli…

L. Delić

-----------------------------------------------------------

Promeniti upravu i pooštriti kazne

Natpis „Pravda za Uroša” preko noći je osvanuo na beogradskim fasadama. Slučaj Uroša Mišića samo je vrhunac problema sa kojima se u poslednje vreme suočava FK Crvena zvezda. Loši rezultati, burne kadrovske promene, navijački izgredi, samo su neki od razloga zbog kojih smo pitali Beograđane šta misle o trenutnoj situaciji u klubu, posebno o presudi Mišiću. Većina ljudi sa kojima smo razgovarali slažu se da su Zvezdi potrebne korenite promene, pre svega u upravi, ali ističu i značaj reforme pravosudnog sistema i pooštravanja kaznene politike.

– Klubu su definitivno potrebne promene, jer ništa, od trenera do uprave, nije dobro. Kazna za Uroša Mišića uopšteno nije prestroga, ali, u odnosu na ostale kazne koje predviđa zakon, jeste – navodi Saša Zdravković (25), trenutno nezaposlen, dodajući da „treba reformisati” i kazne za ostale prekršaje, jer se, primera radi, „za silovanje dobijaju samo dve godine”.

Sedamdesetsedmogodišnji Dobrosav Moravčević, književnik koji živi u inostranstvu, zatekao se u Srbiji za vreme poslednjih previranja u Zvezdi. Po njemu, kazna za Mišića je preblaga.

– Policija se ne sme napadati. Ovde nije reč o navijanju, već o divljaštvu. Treba da se zapitamo u kojoj meri ovakvi postupci doprinose lošoj slici koju svet ima o nama – kategoričan je Moravčević. Po njegovom mišljenju, problemi u Zvezdi samo su odraz lošeg stanja u društvu. Lek je, tvrdi Moravčević, u „dovođenju na čelne društvene položaje časnih ljudi, koji neće juriti za novcem”.

Naši sagovornici mahom smatraju da su fudbaleri najtrofejnijeg domaćeg kluba na prošlonedeljnoj utakmici protiv Jagodine, noseći majice sa natpisom „Pravda za Uroša”, nastojali da izglade sukob sa navijačima.

– Mislim da je Mišiću izrečena odgovarajuća presuda. Što se nastupa igrača tiče, smatram da su obukli majice iz straha od novih navijačkih pretnji – kaže Ognjen Sabljić (22), student Građevinskog fakulteta, dok Nebojša Dokmanović, 28-godišnji menadžer, ima nešto drugačije mišljenje.

– Igrači su obukli ove majice jer smatraju da je kazna prestroga. Međutim, nisu svesni kakva bi presuda za ovako nešto bila u Engleskoj – govori Dokmanović, postavljajući usput pitanje „zbog čega uprava kluba, s obzirom na to da raspolaže malim budžetom, umesto 15 osrednjih ne dovode dva ili tri kvalitetna pojačanja”.

Da naše zakonodavstvo u ovoj oblasti treba reformisati po uzoru na druge države, posebno Englesku, smatra i pedesetsedmogodišnji radijski novinar Zoran Stojović.

– Svega ovoga ne bi bilo da je slovo zakona nepokolebljivo. Dobro je što su policija i sud brzo reagovali u ovom slučaju, ali, i ranije je ovakve slučajeve trebalo sankcionisati – smatra naš kolega. Pritom, dodaje da su svi ovi događaji u Zvezdi, po njegovom mišljenju, nastali zato što „nekome odgovara da se ugled kluba srozava, kako bi je neko što jeftinije kupio”.

D. Bukvić

-----------------------------------------------------------

Danas odluka o „slučaju majica”

Disciplinski postupak protiv Fudbalskog kluba Crvena zvezda, povodom „slučaja majica”, danas bi trebalo da dobije prvostepeni epilog. Kako nam je juče rečeno u Zajednici klubova Superlige do kraja radnog vremena nisu stigle izjave predstavnika „crveno-belih”, na osnovu kojih bi, uz izveštaje službenih lica sa prvenstvene utakmice Crvena zvezda – Jagodina (3:0), zamenik disciplinskog sudije Drakče Dimitrijević trebalo da donese odluku. Očekuje se da one stignu i da će disciplinski organ Zajednice superligaša imati materijal po kome će odlučiti ko snosi odgovornost za dešavanja pre i za vreme meča i da li će neko i na koji način biti kažnjen.

Dimitrijević je dao rok od 24 sata predsedniku našeg najtrofejnijeg kluba Dobrivoju Tanasijeviću (vršilac dužnosti), sportskom direktoru Iliji Iviću, komesaru za bezbednost Novici Mijuškoviću, šefu stručnog štaba Čedomiru Janevskom i sekretaru stručnog štaba Vojislavu Lalatoviću da dostave pismene izjave u kojima bi trebalo da odgovore i na pet pitanja koja im je on postavio da bi utvrdio kako su igrači u majicama s natpisom „Pravda za Uroša” izašli na teren.

Na osnovu Disciplinskog pravilnika FSS sigurno je da Crvena zvezda ne može da bude kažnjena uslovno, jer takva sankcija nije predviđena. Član 68 predviđa novčanu ili kaznu zabrane igranja utakmica na određenom terenu, odnosno području. Međutim, po članu 5 Zvezda može da bude kažnjena i opomenom, igranjem na svom terenu bez prisustva publike… Igrači mogu da budu kažnjeni opomenom, novčano, vremenskom kaznom, ili zabranom igranja određenog broja utakmica... Za fudbalske radnike predviđene sankcije su: opomena, novčana kazna i zabrana vršenja funkcija na određeno vreme ili doživotno.

Ako Dimitrijević odluči da „crveno-bele” sankcioniše igranjem utakmica na našem najvećem stadionu bez publike, to znači da će se i 134. „večiti derbi”, koji je zakazan za 5. oktobar, poput istorijskog 132. odigranog 1. marta (prvog bez navijača) igrati bez gledalaca.

Đ. Smiljanić