„План­та­же” ће про­да­јом имо­ви­не пла­ти­ти по­ре­ски дуг

Од на­шег до­пи­сни­ка

Под­го­ри­ца – Ком­па­ни­ја „План­та­же 13. јул” до­го­во­ри­ла је с Вла­дом Цр­не Го­ре да ком­па­ни­ја усту­пи део сво­је имо­ви­не и на тај на­чин ис­пла­ти по­ре­ски дуг ко­ји има пре­ма др­жа­ви, ка­же за „По­ли­ти­ку” пред­сед­ник Од­бо­ра ди­рек­то­ра „План­та­жа” Не­бој­ша Вук­са­но­вић по­во­дом шест де­це­ни­ја по­сто­ја­ња ком­па­ни­је, не­ка­да цр­но­гор­ског при­вред­ног ги­ган­та.

На­и­ме, но­ва про­це­на имо­ви­не је по­ка­за­ла да је вред­ност ком­па­ни­је пот­це­ње­на, да по­сто­ји ве­ли­ка имо­ви­на ко­ја се во­ди на ком­па­ни­ју, али се не на­ла­зи у књи­га­ма, „Но­ви ме­наџ­мент, кад је сре­ди­ном апри­ла 2021. го­ди­не до­шао у фир­му, за­те­као је ком­па­ни­ју на иви­ци фи­нан­сиј­ског сло­ма. Оно са чим смо се пр­во су­сре­ли би­ли су не­за­до­вољ­ни рад­ни­ци и дуг ком­па­ни­је ко­ји је у том тре­нут­ку, ка­ко смо на­кнад­но са­зна­ли, из­но­сио око 45 ми­ли­о­на евра, а у ком­па­ни­ји је би­ло и Спе­ци­јал­но ту­жи­ла­штво”, при­ча Вук­са­но­вић.

Ис­ти­че да је си­ту­а­ци­ја са­да ста­би­ли­зо­ва­на.

„У овом тре­нут­ку ком­па­ни­ја ста­бил­но по­слу­је и мо­же­мо ре­ћи да ће на­кон те­шких го­ди­на, због ви­ру­са ко­ро­на и ра­та у Укра­ји­ни, 2023. би­ти из­у­зет­но успе­шна”, ка­же Вук­са­но­вић.

Об­ја­шња­ва да по­сто­је три кључ­на по­ве­ри­о­ца, ко­ји­ма ком­па­ни­ја ду­гу­је 22 до 23 ми­ли­о­на евра, док дуг пре­ма др­жа­ви из­но­си бли­зу 12 ми­ли­о­на евра, а оста­так, око пет ми­ли­о­на евра, је­сте дуг пре­ма до­ба­вља­чи­ма.

„У тре­нут­ку кад смо до­шли у ком­па­ни­ју има­ли смо и од­ре­ђе­на ду­го­ва­ња пре­ма за­по­сле­ни­ма, јер је пла­та ка­сни­ла због сма­ње­них при­хо­да. У овом тре­нут­ку, по­ве­ћа­њем при­хо­да од про­да­је и сма­ње­њем тро­шко­ва по­сло­ва­ња, ус­пе­ли смо на не­ки на­чин да до­ве­де­мо ком­па­ни­ју у си­ту­а­ци­ју да ре­дов­но сер­ви­си­ра сво­је ду­го­ве”, ка­зао је Вук­са­но­вић. „Нај­ва­жни­ји је био дуг пре­ма рад­ни­ци­ма, ко­ји смо ус­пе­ли ове го­ди­не да сер­ви­си­ра­мо. Би­ло је ка­шње­ња пла­та, али у овом тре­нут­ку не­ма­мо ду­го­ва­ња пре­ма за­по­сле­ни­ма.”

У „План­та­жа­ма” су све­сни да је ипак нај­ва­жни­је ре­ши­ти про­блем по­за­ма­шног ду­га од око 12 ми­ли­о­на евра пре­ма др­жа­ви по осно­ву по­ре­за.

„По­ре­ско ду­го­ва­ње је ја­ко бит­на ствар и мо­ме­нат у опо­рав­ку ком­па­ни­је. Овај ме­наџ­мент ус­пео је с ак­ту­ел­ном вла­дом да до­го­во­ри да се тај дуг ис­пла­ти та­ко што ће ком­па­ни­ја усту­пи­ти део сво­је имо­ви­не за ком­пен­за­ци­ју по­ре­ског ду­га ко­ји има пре­ма др­жа­ви”, об­ја­шња­ва Вук­са­но­вић.

На­во­ди да без фи­нан­сиј­ске по­др­шке са­да­шње вла­де „кра­јем про­шле го­ди­не не би­смо из­бе­гли је­дан вр­ло не­зго­дан мо­ме­нат”.

„По­др­шка је из­но­си­ла око 1,5 ми­ли­о­на евра. Од­но­си­ла се на по­др­шку ком­па­ни­ји као део на­док­на­де ште­те ко­ја је на­ста­ла на­кон обил­них па­да­ви­на гра­да. Ина­че, то је би­ла пр­ва фи­нан­сиј­ска др­жав­на по­др­шка ком­па­ни­ји”, ка­же он.

„План­та­же” су за­бе­ле­жи­ле зна­ча­јан раст 2022. го­ди­не, ка­ко ис­ти­че Вук­са­но­вић, „где смо до­шли на ни­во из 2019, а ове го­ди­не, кад су у пи­та­њу при­хо­ди, оче­ку­је­мо да пре­ба­ци­мо тај ни­во”.

Ком­па­ни­ја је ус­пе­ла да то­ком про­шле го­ди­не пот­пи­ше ре­про­гра­ме са свим бан­ка­ма па се све из­ми­ру­је у ро­ку од 30 да­на и не по­сто­ји ни­јед­но по­тра­жи­ва­ње ду­же од ме­сец да­на.

„Има­ли смо је­дан тур­бу­лен­тан пе­ри­од од две и по, три го­ди­не, кад то ни­је био слу­чај, кад смо мо­ра­ли да ула­зи­мо у раз­го­вор са бан­ка­ма. У овом тре­нут­ку ком­па­ни­ја због те си­ту­а­ци­је и у тре­нут­ку ка­да смо ми до­шли про­сто не мо­же да се за­ду­жи код ба­на­ка и бан­ке ни­су рас­по­ло­же­не за до­дат­но кре­ди­ти­ра­ње”, ка­зао је Вук­са­но­вић.

Он ра­чу­на да ће „ре­ша­ва­њем по­ре­ског ду­га и евен­ту­ал­но да­љом про­да­јом де­ла имо­ви­не, ко­ју не ви­ди­мо у не­кој ре­ал­ној бу­дућ­но­сти као по­тен­ци­јал за по­љо­при­вред­ну про­из­вод­њу”, са­ни­ра­ти све ду­го­ве и отво­ри­ти вра­та ком­па­ни­ји ка да­љем опо­рав­ку и про­спе­ри­те­ту.

„Схва­ти­ли смо да је вред­ност ком­па­ни­је пот­це­ње­на. За­што је то та­ко, ве­ру­јем да ће ти­ме не­ко дру­ги да се ба­ви. Ре­про­це­на је по­ка­за­ла да по­сто­ји имо­ви­на ко­ја се во­ди на ком­па­ни­ју, али се не на­ла­зи у књи­га­ма. Не­појм­љи­ва је чи­ње­ни­ца да се има не­што у вла­сни­штву, а не­ма га у еви­ден­ци­ји”, са­оп­шта­ва Вук­са­но­вић и до­да­је: „Ми смо знат­ну имо­ви­ну, от­при­ли­ке де­вет ми­ли­о­на ква­дра­та, вра­ти­ли да бу­де на­ша имо­ви­на и на тај на­чин дра­стич­но уве­ћа­ли вред­ност ком­па­ни­је. Имо­ви­на је на кра­ју 2021. го­ди­не из­но­си­ла из­но­си­ла око 70 ми­ли­о­на евра, а са­да из­но­си око 410 ми­ли­о­на евра. До­бар део те имо­ви­не не ви­ди­мо као бит­ну за бу­ду­ћи раз­вој ком­па­ни­је и то су ре­сур­си ко­је ће­мо ми ис­ко­ри­сти­ти за са­ни­ра­ње фи­нан­сиј­ске си­ту­а­ци­је у ком­па­ни­ји”.