Недеља, 07.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

„План­та­же” ће про­да­јом имо­ви­не пла­ти­ти по­ре­ски дуг

Но­ва про­це­на је по­ка­за­ла да по­сто­ји имо­ви­на ко­ја се во­ди на ком­па­ни­ју, али се не на­ла­зи у књи­га­ма, што је не­појм­љи­во, ка­же пред­сед­ник Од­бо­ра ди­рек­то­ра Не­бој­ша Вук­са­но­вић
„План­та­же” ће про­да­јом имо­ви­не пла­ти­ти по­ре­ски дуг
(Фото / Плантаже)

Од на­шег до­пи­сни­ка

Под­го­ри­ца – Ком­па­ни­ја „План­та­же 13. јул” до­го­во­ри­ла је с Вла­дом Цр­не Го­ре да ком­па­ни­ја усту­пи део сво­је имо­ви­не и на тај на­чин ис­пла­ти по­ре­ски дуг ко­ји има пре­ма др­жа­ви, ка­же за „По­ли­ти­ку” пред­сед­ник Од­бо­ра ди­рек­то­ра „План­та­жа” Не­бој­ша Вук­са­но­вић по­во­дом шест де­це­ни­ја по­сто­ја­ња ком­па­ни­је, не­ка­да цр­но­гор­ског при­вред­ног ги­ган­та.

На­и­ме, но­ва про­це­на имо­ви­не је по­ка­за­ла да је вред­ност ком­па­ни­је пот­це­ње­на, да по­сто­ји ве­ли­ка имо­ви­на ко­ја се во­ди на ком­па­ни­ју, али се не на­ла­зи у књи­га­ма, „Но­ви ме­наџ­мент, кад је сре­ди­ном апри­ла 2021. го­ди­не до­шао у фир­му, за­те­као је ком­па­ни­ју на иви­ци фи­нан­сиј­ског сло­ма. Оно са чим смо се пр­во су­сре­ли би­ли су не­за­до­вољ­ни рад­ни­ци и дуг ком­па­ни­је ко­ји је у том тре­нут­ку, ка­ко смо на­кнад­но са­зна­ли, из­но­сио око 45 ми­ли­о­на евра, а у ком­па­ни­ји је би­ло и Спе­ци­јал­но ту­жи­ла­штво”, при­ча Вук­са­но­вић.

Ис­ти­че да је си­ту­а­ци­ја са­да ста­би­ли­зо­ва­на.

„У овом тре­нут­ку ком­па­ни­ја ста­бил­но по­слу­је и мо­же­мо ре­ћи да ће на­кон те­шких го­ди­на, због ви­ру­са ко­ро­на и ра­та у Укра­ји­ни, 2023. би­ти из­у­зет­но успе­шна”, ка­же Вук­са­но­вић.

Об­ја­шња­ва да по­сто­је три кључ­на по­ве­ри­о­ца, ко­ји­ма ком­па­ни­ја ду­гу­је 22 до 23 ми­ли­о­на евра, док дуг пре­ма др­жа­ви из­но­си бли­зу 12 ми­ли­о­на евра, а оста­так, око пет ми­ли­о­на евра, је­сте дуг пре­ма до­ба­вља­чи­ма.

„У тре­нут­ку кад смо до­шли у ком­па­ни­ју има­ли смо и од­ре­ђе­на ду­го­ва­ња пре­ма за­по­сле­ни­ма, јер је пла­та ка­сни­ла због сма­ње­них при­хо­да. У овом тре­нут­ку, по­ве­ћа­њем при­хо­да од про­да­је и сма­ње­њем тро­шко­ва по­сло­ва­ња, ус­пе­ли смо на не­ки на­чин да до­ве­де­мо ком­па­ни­ју у си­ту­а­ци­ју да ре­дов­но сер­ви­си­ра сво­је ду­го­ве”, ка­зао је Вук­са­но­вић. „Нај­ва­жни­ји је био дуг пре­ма рад­ни­ци­ма, ко­ји смо ус­пе­ли ове го­ди­не да сер­ви­си­ра­мо. Би­ло је ка­шње­ња пла­та, али у овом тре­нут­ку не­ма­мо ду­го­ва­ња пре­ма за­по­сле­ни­ма.”

У „План­та­жа­ма” су све­сни да је ипак нај­ва­жни­је ре­ши­ти про­блем по­за­ма­шног ду­га од око 12 ми­ли­о­на евра пре­ма др­жа­ви по осно­ву по­ре­за.

„По­ре­ско ду­го­ва­ње је ја­ко бит­на ствар и мо­ме­нат у опо­рав­ку ком­па­ни­је. Овај ме­наџ­мент ус­пео је с ак­ту­ел­ном вла­дом да до­го­во­ри да се тај дуг ис­пла­ти та­ко што ће ком­па­ни­ја усту­пи­ти део сво­је имо­ви­не за ком­пен­за­ци­ју по­ре­ског ду­га ко­ји има пре­ма др­жа­ви”, об­ја­шња­ва Вук­са­но­вић.

На­во­ди да без фи­нан­сиј­ске по­др­шке са­да­шње вла­де „кра­јем про­шле го­ди­не не би­смо из­бе­гли је­дан вр­ло не­зго­дан мо­ме­нат”.

„По­др­шка је из­но­си­ла око 1,5 ми­ли­о­на евра. Од­но­си­ла се на по­др­шку ком­па­ни­ји као део на­док­на­де ште­те ко­ја је на­ста­ла на­кон обил­них па­да­ви­на гра­да. Ина­че, то је би­ла пр­ва фи­нан­сиј­ска др­жав­на по­др­шка ком­па­ни­ји”, ка­же он.

„План­та­же” су за­бе­ле­жи­ле зна­ча­јан раст 2022. го­ди­не, ка­ко ис­ти­че Вук­са­но­вић, „где смо до­шли на ни­во из 2019, а ове го­ди­не, кад су у пи­та­њу при­хо­ди, оче­ку­је­мо да пре­ба­ци­мо тај ни­во”.

Ком­па­ни­ја је ус­пе­ла да то­ком про­шле го­ди­не пот­пи­ше ре­про­гра­ме са свим бан­ка­ма па се све из­ми­ру­је у ро­ку од 30 да­на и не по­сто­ји ни­јед­но по­тра­жи­ва­ње ду­же од ме­сец да­на.

„Има­ли смо је­дан тур­бу­лен­тан пе­ри­од од две и по, три го­ди­не, кад то ни­је био слу­чај, кад смо мо­ра­ли да ула­зи­мо у раз­го­вор са бан­ка­ма. У овом тре­нут­ку ком­па­ни­ја због те си­ту­а­ци­је и у тре­нут­ку ка­да смо ми до­шли про­сто не мо­же да се за­ду­жи код ба­на­ка и бан­ке ни­су рас­по­ло­же­не за до­дат­но кре­ди­ти­ра­ње”, ка­зао је Вук­са­но­вић.

Он ра­чу­на да ће „ре­ша­ва­њем по­ре­ског ду­га и евен­ту­ал­но да­љом про­да­јом де­ла имо­ви­не, ко­ју не ви­ди­мо у не­кој ре­ал­ној бу­дућ­но­сти као по­тен­ци­јал за по­љо­при­вред­ну про­из­вод­њу”, са­ни­ра­ти све ду­го­ве и отво­ри­ти вра­та ком­па­ни­ји ка да­љем опо­рав­ку и про­спе­ри­те­ту.

„Схва­ти­ли смо да је вред­ност ком­па­ни­је пот­це­ње­на. За­што је то та­ко, ве­ру­јем да ће ти­ме не­ко дру­ги да се ба­ви. Ре­про­це­на је по­ка­за­ла да по­сто­ји имо­ви­на ко­ја се во­ди на ком­па­ни­ју, али се не на­ла­зи у књи­га­ма. Не­појм­љи­ва је чи­ње­ни­ца да се има не­што у вла­сни­штву, а не­ма га у еви­ден­ци­ји”, са­оп­шта­ва Вук­са­но­вић и до­да­је: „Ми смо знат­ну имо­ви­ну, от­при­ли­ке де­вет ми­ли­о­на ква­дра­та, вра­ти­ли да бу­де на­ша имо­ви­на и на тај на­чин дра­стич­но уве­ћа­ли вред­ност ком­па­ни­је. Имо­ви­на је на кра­ју 2021. го­ди­не из­но­си­ла из­но­си­ла око 70 ми­ли­о­на евра, а са­да из­но­си око 410 ми­ли­о­на евра. До­бар део те имо­ви­не не ви­ди­мо као бит­ну за бу­ду­ћи раз­вој ком­па­ни­је и то су ре­сур­си ко­је ће­мо ми ис­ко­ри­сти­ти за са­ни­ра­ње фи­нан­сиј­ске си­ту­а­ци­је у ком­па­ни­ји”.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

nikola andric
Prodaja imovine je pozanto(?) zanimanje stecajnih upravnika. Nije uopste jasno kakve veze drzava ima sa stecajevima bivsih drzavnih preduzeca. Kako je poznato (?) od konstrukcje kobajagi lica ' pravnog lica', vlasnik pravnog lica nije odgovoran za dugove pravnog lica nego SAMO pravno lice imovinom kojom raspolaze. U stecaju nestaje kao 'subjekt prava' a vlasnici akcija mogu s njima da se 'slikaju'. 'Hartije od vrednosti' se modifikuju u hartije bez ikakve vrednosti ali u drzavnoj 'svojini'.
Zanovetalo
Znaci nije to samo slucaj u Srbiji

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.