Тања Бошковић затворила културни програм у аранђеловачком парку

Аранђеловац – Дуодрама „Успомене Саре Бернар” коју су Тања Бошковић и Дејан Ђоновић извели на Отвореној сцени у Парку Буковичке бање, у организацији Туристичке организације Аранђеловац, под покровитељством Општине Аранђеловац и уз организациону помоћ Смотре уметности „Мермер и звуци”, затворила је уметнички програм на отвореном.

Представа је рађена у продукцији херцегновског позоришта и ЈУК „Херцег феста” према тексту Џона Марела, а у адаптацији и режији Сташе Копривице. Говори о животу глумице која је измислила појам звезде и која је разумела моћ славе и чија се стогодишњица од смрти обележава ове године, али и о позоришној уметности уопште кроз дијалог са својим секретаром Питуом.

– Ретко се деси да се поклопе многе фине ствари. Сара Бернар је била необична особа, урадила је епохалне ствари за достојанство нашег позива на планетарном нивоу. Била је једна од првих жена која је била планетарна звезда и играла је свуда, чак и тамо где је нису разумели. Марелов комад је врло интересантан и тачан у вези са сваким историјским фактом који се помиње у односу на Сарин живот и на дешавања у Француској. Она је заиста смењивала директоре француске комедије, играла и женске и мушке ликове, све што је хтела. Ја нисам била у тој прилици, напротив, али сам ипак доживела да одиграм и Грету Гарбо и Сару Бернар и то пред крај свог уметничког живота и заиста сам срећна због тога – рекла је Тања Бошковић која је по ко зна који пут маестрално наступала у граду свог детињства према којем има идилична сећања, у којем је имала фантастичне доживљаје, у ком се емоционално развила и то у парку који бескрајно воли. Посебно је истакла сарадњу са позоришном редитељком Сташом Копривицом која је глумцима пружила велику уметничку слободу.

– Комад од три и по сата, Сташа је свела на сат и петнаест минута, променила је жанр. Све што је јако трагично, некако је преокренула у смех и подсмех свему. То је угао Сариног гледања на живот који ју је снашао. Није имала ногу, али јој то није била препрека да игра и доста тога је држала у својим рукама иако је дошла из једне проблематичне породице. Мати јој је била проститутка и називала је „Крешталицом”, а она је постала неко кога и данас, после више од сто година, помињемо као највећу глумицу свих времена. У овој дуодрами, она има 78 година и даље има идеју да ради, па чак и да проба да одглуми и сопствену смрт, јер каква је то смрт ако не може да се испроба. Мислим да је добра хемија између мог колеге на сцени, Дејана Ђоновића и мене и мислим да смо имали шта да кажемо на тему Саре Бернар. У овој драми нема музике, али је Ђоновић смислио сцену са саксофоном за коју је специјално научио да свира овај инструмент – објаснила је Тања истичући област слободе коју је Копривица у комаду допустила и закључила да је језик позоришта универзалан језик који разумеју сви.

Услови за ову захтевну представу били су мало отежани због буке, лавежа паса, оближњег испаљивања ватромета и шуштања првог пожутелог лишћа, али је глумачки дуо позоришну илузију успешно изнео до краја. Иста дуодрама одиграна је само дан после и у оквиру такмичарског дела 10. Фестивала дуодраме у Тополи.