Tanja Bošković zatvorila kulturni program u aranđelovačkom parku

Aranđelovac – Duodrama „Uspomene Sare Bernar” koju su Tanja Bošković i Dejan Đonović izveli na Otvorenoj sceni u Parku Bukovičke banje, u organizaciji Turističke organizacije Aranđelovac, pod pokroviteljstvom Opštine Aranđelovac i uz organizacionu pomoć Smotre umetnosti „Mermer i zvuci”, zatvorila je umetnički program na otvorenom.

Predstava je rađena u produkciji hercegnovskog pozorišta i JUK „Herceg festa” prema tekstu Džona Marela, a u adaptaciji i režiji Staše Koprivice. Govori o životu glumice koja je izmislila pojam zvezde i koja je razumela moć slave i čija se stogodišnjica od smrti obeležava ove godine, ali i o pozorišnoj umetnosti uopšte kroz dijalog sa svojim sekretarom Pituom.

– Retko se desi da se poklope mnoge fine stvari. Sara Bernar je bila neobična osoba, uradila je epohalne stvari za dostojanstvo našeg poziva na planetarnom nivou. Bila je jedna od prvih žena koja je bila planetarna zvezda i igrala je svuda, čak i tamo gde je nisu razumeli. Marelov komad je vrlo interesantan i tačan u vezi sa svakim istorijskim faktom koji se pominje u odnosu na Sarin život i na dešavanja u Francuskoj. Ona je zaista smenjivala direktore francuske komedije, igrala i ženske i muške likove, sve što je htela. Ja nisam bila u toj prilici, naprotiv, ali sam ipak doživela da odigram i Gretu Garbo i Saru Bernar i to pred kraj svog umetničkog života i zaista sam srećna zbog toga – rekla je Tanja Bošković koja je po ko zna koji put maestralno nastupala u gradu svog detinjstva prema kojem ima idilična sećanja, u kojem je imala fantastične doživljaje, u kom se emocionalno razvila i to u parku koji beskrajno voli. Posebno je istakla saradnju sa pozorišnom rediteljkom Stašom Koprivicom koja je glumcima pružila veliku umetničku slobodu.

– Komad od tri i po sata, Staša je svela na sat i petnaest minuta, promenila je žanr. Sve što je jako tragično, nekako je preokrenula u smeh i podsmeh svemu. To je ugao Sarinog gledanja na život koji ju je snašao. Nije imala nogu, ali joj to nije bila prepreka da igra i dosta toga je držala u svojim rukama iako je došla iz jedne problematične porodice. Mati joj je bila prostitutka i nazivala je „Kreštalicom”, a ona je postala neko koga i danas, posle više od sto godina, pominjemo kao najveću glumicu svih vremena. U ovoj duodrami, ona ima 78 godina i dalje ima ideju da radi, pa čak i da proba da odglumi i sopstvenu smrt, jer kakva je to smrt ako ne može da se isproba. Mislim da je dobra hemija između mog kolege na sceni, Dejana Đonovića i mene i mislim da smo imali šta da kažemo na temu Sare Bernar. U ovoj drami nema muzike, ali je Đonović smislio scenu sa saksofonom za koju je specijalno naučio da svira ovaj instrument – objasnila je Tanja ističući oblast slobode koju je Koprivica u komadu dopustila i zaključila da je jezik pozorišta univerzalan jezik koji razumeju svi.

Uslovi za ovu zahtevnu predstavu bili su malo otežani zbog buke, laveža pasa, obližnjeg ispaljivanja vatrometa i šuštanja prvog požutelog lišća, ali je glumački duo pozorišnu iluziju uspešno izneo do kraja. Ista duodrama odigrana je samo dan posle i u okviru takmičarskog dela 10. Festivala duodrame u Topoli.