Куран на путу проширења НАТО-а

У Стокхолму се страхује да учестали инциденти са скрнављењем Курана могу довести до одлагања дуго очекиване одлуке о верификовању уласка Шведске у НАТО иако је Турска обећала да ће то урадити после годишњих одмора. Даљи развој се пажљиво прати не само у Скандинавији него и у војном савезу, поготово у Пентагону који, после руске војне интервенције у Украјини, жели да Балтик претвори у „НАТО море”.

„Ми се надамо да ће Турска ратификовати наш захтев за улазак у НАТО. Током лета нисмо добили нове сигнале из Анкаре и надамо се да ће договор који је постигнут у јулу на самиту алијансе у Вилњусу бити спроведен”, изјавио је шеф шведске дипломатије Тобијас Билстром после састанка са америчком делегацијом која пажљиво прати развој на релацији Стокхолм – Анкара – НАТО.

Министар спољних послова Турске Хакан Фидан у недавном разговору са генералним секретаром НАТО-а Јенсом Столтенбергом је истакао да је „Турска и даље забринута да ли ће се Шведска ефикасно борити против тероризма”. Како је пренео истанбулски „Сабах”, друге појединости о том сусрету нису обелодањене.

Односи Шведске са Турском, односно исламским светом, нашли су се на провери због више инцидената скрнављења Курана, иза којих стоје радикални десничари као и мигранти који су побегли из исламских земаља и нашли сигурно уточиште на северу Европе. То се више пута десило у Стокхолму (испред турске и ирачке амбасаде, највеће џамије и испред шведског парламента), као и у Малмеу. Слични инциденти су забележени и у Копенхагену, а данска влада је најавила промену закона како би заштитила Куран и друге свете књиге.

Прошле седмице у Малмеу је дошло до сукоба полиције и демонстраната који су покушали да спрече паљење исламске свете књиге. Шведска се суочава са најозбиљнијим безбедносним претњама после Другог светског рата, упозоравају у влади. Прошле недеље у неколико градова готово у исто време десиле су се мање експлозије у којима није било жртава. У влади су због тога пооштрили мере безбедности.

Према шведском Уставу паљење Курана и других светих књига није кажњиво јер се то подводи под слободу изражавања уколико таква дешавања нису повезана са физичким насиљем. Пошто је сада угрожена безбедност земље, у влади размишљају да изврше ревизију закона о јавном реду и поретку како би се спречили нови инциденти. На то је одмах реаговао лидер десничарске партије „Шведски демократи”(ШД) Џими Акесон: „Промена закона би угрозила слободу изражавања и наша влада не сме да поклекне под притиском исламског света”, сматра он.

Најновије анкете показују да су грађани подељени: 50 одсто је за увођење забране паљења верских књига. Према агенцији Сифо, која је спровела истраживање, 37 одсто Швеђана је против промене закона и Устава док се остали нису изјаснили.

После војне интервенције Русије у Украјини, Шведска и Финска су у мају прошле године одлучиле да прекину традиционалну неутралност и да уђу у НАТО. Анкара је дигла глас против њиховог пријема условљавајући улазак заоштравањем става према терористима који су побегли из Анадолије и нашли уточиште у Скандинавији. Она је затражила изручење више екстремиста, пре свега, припадника „терористичке” Радничке партије Курдистана. То је изазвало противљење у Скандинавији па се на удару нашла и исламска света књига. У међувремену, Анкара је верификовала пријем Финске у НАТО, док је Шведска још на чекању.

Скрнављење Курана наишло је на оштре осуде у Турској и многим исламским земљама где Скандинавце оптужују за исламофобију. Организација за исламску сарадњу (ОИЦ), која окупља 57 земаља, позвала је своје све чланице да „предузму политичке и економске мере против Шведске и других земаља које дозвољавају да се пали Куран. То је акт агресије који шири мржњу, прети глобалном миру и безбедности”, истичу у ОИЦ.

Све НАТО чланице – изузев Турске и Мађарске – по кратком поступку су верификовале захтев Шведске за улазак у војни савез. У Будимпешти најављују да ће и они ускоро повући тај потез.

У Турској осуђују скрнављење Курана, али засад не најављују да ће блокирати договор из Вилњуса о пријему Шведске. Тешко је поверовати да ће председник Реџеп Тајип Ердоган наставити да изазива савезнике, у тренутку када очекује да му Вашингтон одобри куповину 40 нових америчких авиона Ф-16 и резервне делове за модернизацију застареле флоте. Поготово што Анкара сада покушава да обнови и приступне преговоре са Европском унијом који су последњих година практично прекинути.