„Краљици поља” време више ништа не може

Црепаја – Стање репе, која је у земљи и чекаће бар месец дана до вађења, још боље је него прошле сезоне, каже за Политику” пољопривредник Драган Јованов из Црепаје, који под  такозваном краљицом поља има 32 хектара. Таласи изузетно високих температура, па и неколико дана са невременом, нису нимало нашкодили засадима у овом делу јужног Баната.

 „Било је кише, као да смо наводњавали, сваких десет до петнаест дана између високих температура, што се показало као идеална динамика. Црепаја је за разлику од претходних година, у критичне, јако сушне месеце, имала кишу баш како треба, па је репа издржала и давала добар принос. У најгоре време пало је око 300 литара по квадратном местру, што много значи. Излазили смо да обиђемо њиву и то су репе од два до три килограма већ сада. Ипак, кампања је за неке већ кренула, и најпре ће се вадити репа која није имала среће да добије толико кише, па је склона кварењу или је ухватила нека болест. Ја тај посао планирам тек у другој половини октобра, зато што се показало да касно вађење доноси вагон приноса више, јер репа ради док год има лисну масу, поготову ако је здрава”, напомиње овај искусни ратар, који има и њиве под кукурузом и сунцокретом.

Ратари у црепајачком атару слажу се да су временске прилике урадиле своје и да краљици поља више и нису потребне падавине. Штавише, додају да јој ни у наредном периоду, до вађења, време не може ништа, а њима одговара да још стоји у земљи, јер ће само добити на дигестији, док сунце прави шећер у листу. Ако, пак, увод у каснију јесен буде кишовити слаткоћа ће се смањити, али већина овде, ипак, чека наредни месец као оптималан рок за вађење репе.

С друге стране и шећерана у Ковачици  ће убрзо изаћи са откупном ценом за 2024. годину, како би ратари на време могли да планирају производњу. Због близине прерађивачких погона, Црепаја је крај где се традиционално репа сеје на великим површинама – некада је заузимала око две и по хиљаде хектара, а онда су дошле године благог смањења. Добра понуђена цена рода претходних сезона подстакла је пољопривреднике да поново повећају засаде, што ће им, по свим прогнозама, донети профит, јер ће репа и ове године бити једна од исплативијих пољопривредних култура.

„Ми смо у производњу ушли са добром организацијом, ценом, откупом и чистом рачуницом. Још прошлог септембра смо знали да шећерана плаћа репу 550 евра по вагуну плус ПДВ.  Ја сам од њих узео и семе и ђубриво и хемију зато што су убедљиво били најповољнији на тржишту у том тренутку, а прскао сам засаде осам пута. Ђубриво сам такође, већ наручио и за следећу годину, јер је шећерана дала цену од 410 евра по тони и чекају ме до следеће године и нове испоруке репе. То је најпоштеније, јер ми требамо њима, а и они требају нама”, закључује Драган Јованов, ратар и Црепаје.