„Kraljici polja” vreme više ništa ne može

Crepaja – Stanje repe, koja je u zemlji i čekaće bar mesec dana do vađenja, još bolje je nego prošle sezone, kaže za Politiku” poljoprivrednik Dragan Jovanov iz Crepaje, koji pod  takozvanom kraljicom polja ima 32 hektara. Talasi izuzetno visokih temperatura, pa i nekoliko dana sa nevremenom, nisu nimalo naškodili zasadima u ovom delu južnog Banata.

 „Bilo je kiše, kao da smo navodnjavali, svakih deset do petnaest dana između visokih temperatura, što se pokazalo kao idealna dinamika. Crepaja je za razliku od prethodnih godina, u kritične, jako sušne mesece, imala kišu baš kako treba, pa je repa izdržala i davala dobar prinos. U najgore vreme palo je oko 300 litara po kvadratnom mestru, što mnogo znači. Izlazili smo da obiđemo njivu i to su repe od dva do tri kilograma već sada. Ipak, kampanja je za neke već krenula, i najpre će se vaditi repa koja nije imala sreće da dobije toliko kiše, pa je sklona kvarenju ili je uhvatila neka bolest. Ja taj posao planiram tek u drugoj polovini oktobra, zato što se pokazalo da kasno vađenje donosi vagon prinosa više, jer repa radi dok god ima lisnu masu, pogotovu ako je zdrava”, napominje ovaj iskusni ratar, koji ima i njive pod kukuruzom i suncokretom.

Ratari u crepajačkom ataru slažu se da su vremenske prilike uradile svoje i da kraljici polja više i nisu potrebne padavine. Štaviše, dodaju da joj ni u narednom periodu, do vađenja, vreme ne može ništa, a njima odgovara da još stoji u zemlji, jer će samo dobiti na digestiji, dok sunce pravi šećer u listu. Ako, pak, uvod u kasniju jesen bude kišoviti slatkoća će se smanjiti, ali većina ovde, ipak, čeka naredni mesec kao optimalan rok za vađenje repe.

S druge strane i šećerana u Kovačici  će ubrzo izaći sa otkupnom cenom za 2024. godinu, kako bi ratari na vreme mogli da planiraju proizvodnju. Zbog blizine prerađivačkih pogona, Crepaja je kraj gde se tradicionalno repa seje na velikim površinama – nekada je zauzimala oko dve i po hiljade hektara, a onda su došle godine blagog smanjenja. Dobra ponuđena cena roda prethodnih sezona podstakla je poljoprivrednike da ponovo povećaju zasade, što će im, po svim prognozama, doneti profit, jer će repa i ove godine biti jedna od isplativijih poljoprivrednih kultura.

„Mi smo u proizvodnju ušli sa dobrom organizacijom, cenom, otkupom i čistom računicom. Još prošlog septembra smo znali da šećerana plaća repu 550 evra po vagunu plus PDV.  Ja sam od njih uzeo i seme i đubrivo i hemiju zato što su ubedljivo bili najpovoljniji na tržištu u tom trenutku, a prskao sam zasade osam puta. Đubrivo sam takođe, već naručio i za sledeću godinu, jer je šećerana dala cenu od 410 evra po toni i čekaju me do sledeće godine i nove isporuke repe. To je najpoštenije, jer mi trebamo njima, a i oni trebaju nama”, zaključuje Dragan Jovanov, ratar i Crepaje.