Шта је Ђинђић говорио о утицају страних амбасадора

У јеку најаве расписивања избора, међу делом опозиције у Србији, поново је постало актуелно питање подршке која се добија из страних амбасада.

Тако је, уместо обиласка Србије, разговора са народом и представљања програма, опозиција води својеврсну трку ко ће завршити на канабету код страних амбасадора и задобити њихове симпатије, сматрајући подршку споља врхунцем бављења политиком и својеврсним капарисањем фотеље у неком будућем кројењу власти у Србији.

Није тајна да су страни амбасадори имали утицај, па чак и пресудну улогу у формирању влада у Србији после Петог октобра, а управо је тај догађај био својеврсна прекретница после које је својевољно суверенитет Србије пренет у руке страних представника.

Ипак, један од представника власти после Петог октобра бивши председник Владе Србије Зоран Ђинђић схватио је колико је далеко отишао овај тренд и оштро критиковао такво понашање чак и својих најближих сарадника, сматрајући га недопустивим.

Једна његова изјава била је посебно занимљива и односила се на утицај страних амбасадора на рад неких његових министара.

„Сада странце укључујете као део своје унутрашње политике – то је болесно. Ми ту болест још имамо у Београду. Имамо амбасадоре неких земаља који се понашају као шефови странака у Србији. Као да су изабрани на изборима. Они позивају министре, позивају мој кабинет и чуде се што ја нећу да их примим. Ја кажем: замислите да наш амбасадор у вашој земљи позове вашег премијера и пита га да са њим руча. Овај би мислио да је то нека шала, скривена камера. Немојте да мислите да ви можете да радите у нашој земљи нешто што наш амбасадор у вашој земљи ни случајно не би могао да ради... Ми морамо да поштујемо себе и да не дозволимо да се стране земље толико мешају у наше односе. Да ми то не тражимо, они то не би радили. Да имамо министре који на тај позив хладно кажу: ’Извините, ми немамо времена за то’, после два, три пута они би одустали. Пошто још имамо тај комплекс ниже вредности, мислим да имамо ту нездраву ситуацију да се о нашој земљи више расправља у иностранству”, говори је тада Зоран Ђинђић.

Но, било да је комплекс ниже вредности или једноставно покушај да се на крилима моћнијих домогне до одређеног положаја, сведоци смо да се овакво понашање наставило у годинама после његове смрти, а данас је за део политичке елите, нажалост, потпуно легитиман политички програм тражење подршке странаца и стављања сопствене државе и народа у подређен и понижавајући положај.