Šta je Đinđić govorio o uticaju stranih ambasadora

U jeku najave raspisivanja izbora, među delom opozicije u Srbiji, ponovo je postalo aktuelno pitanje podrške koja se dobija iz stranih ambasada.

Tako je, umesto obilaska Srbije, razgovora sa narodom i predstavljanja programa, opozicija vodi svojevrsnu trku ko će završiti na kanabetu kod stranih ambasadora i zadobiti njihove simpatije, smatrajući podršku spolja vrhuncem bavljenja politikom i svojevrsnim kaparisanjem fotelje u nekom budućem krojenju vlasti u Srbiji.

Nije tajna da su strani ambasadori imali uticaj, pa čak i presudnu ulogu u formiranju vlada u Srbiji posle Petog oktobra, a upravo je taj događaj bio svojevrsna prekretnica posle koje je svojevoljno suverenitet Srbije prenet u ruke stranih predstavnika.

Ipak, jedan od predstavnika vlasti posle Petog oktobra bivši predsednik Vlade Srbije Zoran Đinđić shvatio je koliko je daleko otišao ovaj trend i oštro kritikovao takvo ponašanje čak i svojih najbližih saradnika, smatrajući ga nedopustivim.

Jedna njegova izjava bila je posebno zanimljiva i odnosila se na uticaj stranih ambasadora na rad nekih njegovih ministara.

„Sada strance uključujete kao deo svoje unutrašnje politike – to je bolesno. Mi tu bolest još imamo u Beogradu. Imamo ambasadore nekih zemalja koji se ponašaju kao šefovi stranaka u Srbiji. Kao da su izabrani na izborima. Oni pozivaju ministre, pozivaju moj kabinet i čude se što ja neću da ih primim. Ja kažem: zamislite da naš ambasador u vašoj zemlji pozove vašeg premijera i pita ga da sa njim ruča. Ovaj bi mislio da je to neka šala, skrivena kamera. Nemojte da mislite da vi možete da radite u našoj zemlji nešto što naš ambasador u vašoj zemlji ni slučajno ne bi mogao da radi... Mi moramo da poštujemo sebe i da ne dozvolimo da se strane zemlje toliko mešaju u naše odnose. Da mi to ne tražimo, oni to ne bi radili. Da imamo ministre koji na taj poziv hladno kažu: ’Izvinite, mi nemamo vremena za to’, posle dva, tri puta oni bi odustali. Pošto još imamo taj kompleks niže vrednosti, mislim da imamo tu nezdravu situaciju da se o našoj zemlji više raspravlja u inostranstvu”, govori je tada Zoran Đinđić.

No, bilo da je kompleks niže vrednosti ili jednostavno pokušaj da se na krilima moćnijih domogne do određenog položaja, svedoci smo da se ovakvo ponašanje nastavilo u godinama posle njegove smrti, a danas je za deo političke elite, nažalost, potpuno legitiman politički program traženje podrške stranaca i stavljanja sopstvene države i naroda u podređen i ponižavajući položaj.