Зашто је земљотрес у Мароку био тако смртоносан

Више од 2.500 људи погинуло је у снажном земљотресу јачине 6,8 степени Рихтерове скале који је 8. септембра погодио Мароко. Епицентар земљотреса био је у планинама Високи Атлас, 71 километар југозападно од Маракеша.

Земљина кора састоји се од више тектонских плоча, које су стално у покрету. Пратећа појава тих покрета су земљотреси, вулкани и непрестано преобликовање рељефа.

Земљотрес у Мароку последица је приближавања евроазијске и афричке плоче. Њихово кретање је довело до формирања планинског масива Атлас, који се простире кроз Мароко, Алжир и Тунис. Управо у планинама Атлас је и био епицентар овог разорног земљотреса.

Судари евроазијске и афричке плоче, свакако људском оку невидљиви, узрокују скраћење и компресију планина Атлас, што даље изазива трење између плоча. Научници сматрају да су ови раседи активни већ дуже време, неколико милиона година уназад, преноси „Лајв сајенс”.

Земљотреси се не могу предвидети

Земљотресе је немогуће предвидети, чак ни са тренутним знањем о сеизмологији. У ствари, многи истраживачи сматрају да то неће бити могуће ни у будућности. Оно што сеизмолози могу да ураде јесте то да утврде области у којима је највероватније да ће се земљотреси десити. То је оно што они називају дугорочним предвиђањем, а које се заснива на познавању сеизмичке прошлости и активних раседа у региону.

Студије сеизмичког ризика такође укључују проучавање стања тла близу површине и карактеристика грађевина. Наиме, неопходно је ове ризике применити у грађевинској пракси.

Сеизмолози кажу да људе не убијају земљотреси, већ грађевине. Зграде које нису прилагођене сеизмичким прописима и без структуралне подршке потенцијална су опасност у оваквим подручјима. Према томе, грађевински прописи морају да буду приоритет и треба их редовно ажурирати. Ово је најбољи начин да се људи заштите од ових катастрофалних појава.