Око 10 одсто свих увезених аутомобила у Србију има враћену километражу

Купци увезених аутомобила у Србији суочавају се с већим ризиком од куповине возила с враћеном километражом, показало је недавно истраживање аутомобилске компаније „карВертикал” у 14 европских земаља..

Сваки десети половни аутомобил у Србији има враћену километражу, што значи да вреде мање од тражене цене. Међутим, шансе да се добије возило с промењеним бројачем километара су веће када је аутомобил увезен из иностранства. Трговину возилима преко границе је тешко пратити, стога преваранти искоришћавају ову ситуацију и избегавају да буду ухваћени.

Истраживање у 14 европских земаља открило је да аутомобили увезени у Србију имају већу вероватноћу да им је враћена километража у поређењу с возилима купљеним у земљи. Подаци показују да 10,1 одсто свих аутомобила који се возе на српским путевима, а који су проверени на „карВертикал” платформи, има враћену километражу. Иако ситуација у земљи није толико лоша као у неким источноевропским земљама попут Летоније, где удео возила с враћеном километражом прелази 20 одсто, ризик од преваре је и даље висок. Од свих увезених аутомобила у Србији, 10,3одсто има враћену километражу, што је веће од процената аутомобила с враћеном километражом који се продају локално (8,5процената).

Увезени аутомобили, посебно они који долазе из земаља попут Немачке, широко се сматрају поузданијим, стога купци могу превише да верују продавцима половних возила.

„Веома је тешко контролисати квалитет половних аутомобила на међународном нивоу јер поједине земље имају различите законе о превари везаној за километражу. Пошто земље не размењују информације о возилима, када се једном возило извезе, његова историја почиње као потпуно нова. Занимљиво је да је ниво враћања километара у Србији врло сличан нивоу преваре у међународним трансакцијама са аутомобилима, што указује на недостатак транспарентности на тржишту”, објашњава Матас Бузелис, аутомобилски стручњак у „карВертикал” компанији.

Српски купци траже аутомобиле у иностранству. Удео увезених аутомобила у Србији је највећи међу свим земљама које су обухваћене истраживањем, премашујући друге источноевропске земље попут Хрватске, Литваније или Пољске.