Oko 10 odsto svih uvezenih automobila u Srbiju ima vraćenu kilometražu

Kupci uvezenih automobila u Srbiji suočavaju se s većim rizikom od kupovine vozila s vraćenom kilometražom, pokazalo je nedavno istraživanje automobilske kompanije „karVertikal” u 14 evropskih zemalja..

Svaki deseti polovni automobil u Srbiji ima vraćenu kilometražu, što znači da vrede manje od tražene cene. Međutim, šanse da se dobije vozilo s promenjenim brojačem kilometara su veće kada je automobil uvezen iz inostranstva. Trgovinu vozilima preko granice je teško pratiti, stoga prevaranti iskorišćavaju ovu situaciju i izbegavaju da budu uhvaćeni.

Istraživanje u 14 evropskih zemalja otkrilo je da automobili uvezeni u Srbiju imaju veću verovatnoću da im je vraćena kilometraža u poređenju s vozilima kupljenim u zemlji. Podaci pokazuju da 10,1 odsto svih automobila koji se voze na srpskim putevima, a koji su provereni na „karVertikal” platformi, ima vraćenu kilometražu. Iako situacija u zemlji nije toliko loša kao u nekim istočnoevropskim zemljama poput Letonije, gde udeo vozila s vraćenom kilometražom prelazi 20 odsto, rizik od prevare je i dalje visok. Od svih uvezenih automobila u Srbiji, 10,3odsto ima vraćenu kilometražu, što je veće od procenata automobila s vraćenom kilometražom koji se prodaju lokalno (8,5procenata).

Uvezeni automobili, posebno oni koji dolaze iz zemalja poput Nemačke, široko se smatraju pouzdanijim, stoga kupci mogu previše da veruju prodavcima polovnih vozila.

„Veoma je teško kontrolisati kvalitet polovnih automobila na međunarodnom nivou jer pojedine zemlje imaju različite zakone o prevari vezanoj za kilometražu. Pošto zemlje ne razmenjuju informacije o vozilima, kada se jednom vozilo izveze, njegova istorija počinje kao potpuno nova. Zanimljivo je da je nivo vraćanja kilometara u Srbiji vrlo sličan nivou prevare u međunarodnim transakcijama sa automobilima, što ukazuje na nedostatak transparentnosti na tržištu”, objašnjava Matas Buzelis, automobilski stručnjak u „karVertikal” kompaniji.

Srpski kupci traže automobile u inostranstvu. Udeo uvezenih automobila u Srbiji je najveći među svim zemljama koje su obuhvaćene istraživanjem, premašujući druge istočnoevropske zemlje poput Hrvatske, Litvanije ili Poljske.