Најмање пет дана суспензије за ђаке изгреднике

Наставници стално указују да су им „руке везане” прописима, да ученике који се бахато понашају не могу да избаце ни са једног часа. Ако нова правила заживе у пракси, од ове школске године, као што се очекује, директор школе доносиће решење о удаљавању ученика с редовне наставе и ваннаставних активности на најкраће пет радних дана, а најдуже до окончања васпитно-дисциплинског поступка против тог ученика. Док суспензија траје, ученик, родитељ, односно други законски заступник је дужан да се информише о току наставног процеса и да садржаје програма наставе и учења прати уз употребу наставног материјала који је школа у обавези да достави ученику ради обезбеђивања континуитета у образовању.

Тако је дефинисано изменама и допунама кровног Закона о основама система образовања и васпитања, које је усвојила влада, а парламентарци у скупштини тек треба да разматрају, док просветни радници у учионицама већ оцењују као важан корак у добром правцу.

– Идеја о суспензији ученика није од јуче, дошла је из базе, из праксе, из учионица, али доносиоци одлука за то дуго нису имали слуха. Сада је стављена у законске оквире и то је у сваком случају корак у добром правцу – појашњава за „Политику” Душан Кокот, председник Независног синдиката просветних радника Србије.

Али, како додаје, онако како је то сада предвиђено законом – не мисли да је најбоље решење. Још се, наиме, не зна да ли су изостанци с часова оправдани или неоправдани док је дете удаљено с наставе одлуком директора. Не види се, указује он, ни нека обавезна казна која би дошла након суспензије, да ли ће то подразумевати бар смањену оцену из владања.

– Нацрт закона веома пажљиво бираним речима каже да је школа та која је у обавези да материјале пошаље. Ко је школа – директор, председник школског одбора, образовни систем, министарство? То ће да функционише тако што ће по налогу директора сваки предметни наставник који том суспендованом ученику предаје то морати да ради, али тај рад, додатни, не може да буде бесплатан. А мислим да нигде неће бити уписан као додатни рад, иако то у суштини јесте, јер ће наставници после одржаних часова морати да шаљу суспендованом ученику образовне материјале које сами треба да припреме и напишу – истиче Кокот.

Подсећа да је синдикат којим руководи, децембра прошле године предложио увођење суспензије за ученике и наглашава да ниједног момента просветни радници нису покушали да побегну од посла ни од одговорности.

– Али зашто бисмо себи наметали додатни посао кроз закон? Ученик и родитељ су дужни да се информишу о току наставе. Родитељ, дакле, мора да прими к знању да је за то одговоран делом и он, и то је у реду, али фали казнене политике, шта ако се о то оглуши. Дато решење, овакво какво је, тешко ће се примењивати, више је мртво право – да пошаљемо ученика на наградно одсуство. Зато кажем, добро је што је у законске оквире унета суспензија као могућност, то показује да доносиоци одлука ипак слушају и имају разумевања за оно што им се говори из базе. Сад кад постоји као законско решење суспензија може да се преобликује и добије намену, а уверен сам да би у том случају врло брзо неколико пута спроведена ова мера допринела да у школама више не буде разлога за суспензију ученика – каже Кокот.

Удаљавање ученика с наставе решењем директора школе не може да се тумачи као награда, свакако не иде ђацима у прилог, повећава број изостанака, а они којима се свиди да буду суспендовани више пута у току школске године могу да заврше и на разредном испиту, уколико одсуствују с више од трећине часова годишње, истиче за наш лист Александар Марков, председник Форума београдских гимназија (ФБГ).

Он је још у октобру 2019. као конкретне мере у циљу повећања безбедности ученика и наставника, а због великог броја инцидената у школама, тадашњем министру просвете Младену Шарчевићу предложио да се прописима омогући суспендовање ученика с наставе до окончања васпитно-дисциплинског поступка и да се онемогући прелазак ђака из једне у другу школу док траје дисциплински поступак. Те идеје сада с речи прелазе у дела, а да су пре четири године постале део праксе, сад би се сумирали резултати.

– Увођење суспензије као алата јесте баш велика новина у нашем образовању и мислим да је због тога одлучено да ђак може бити удаљен с наставе пет дана, што је минимум. Могућност суспензије односи се на ученике који су починили најтеже повреде обавезе или забране, а управо у тим случајевима рок за завршетак васпитно-дисциплинског поступка скраћен је са 30 на максимално 20 дана од дана покретања. Толико и суспензија може да траје. Дошли смо до изненађујуће промене набоље и сад ћемо да кукамо да ће нам бити додатна обавеза што суспендованом ученику треба да пошаљемо наставне материјале? Можемо да ламентирамо над нашом судбином да смо преоптерећени, али можемо и да погледамо из објективног угла, не да се понашамо по моделу „не могу толико мало да ме плате, колико мало могу да радим” – наглашава Марков.

Обавеза је наставника да уради припрему за сваки час, а већина је има у електронској форми, углавном пауер поинт презентацијама, подсећа он. И не види, како каже, зашто је проблем да се суспендованом ученику имејлом пошаље шта се радило на часу с ког је тај ђак изостао.

– Наставник има осмочасовно радно време. У оквиру четрдесеточасовне радне недеље свако од нас може да одвоји још десетак минута да напише у тезама, ако већ нема спремно, на шта ученик треба да обрати пажњу и да му то пошаље у малтене два клика. Верујем да већини наставника то није велики проблем, а најлакше је да кукамо да се осећамо додатно оптерећено и пре него што смо покушали да нова законска решења применимо у пракси – сумира Марков.

Зашто се наставни материјал не би слао и болесној деци

Из родитељског угла примедба је да ново законско решење суспендованог ученика донекле ставља у повољнији положај, јер је школа дужна да му пошаље наставне материјале, док учитељи, одељенске старешине и предметни наставници нису у обавези да исто то ураде за ђаке који су се разболели и, на пример, оправдано недељу дана не иду у школу због неке инфекције. У тим ситуацијама родитељи и старија деца сналазе се сами тако што од другара (или њихових родитеља) траже пропуштени материјал из школе. Александар Марков потврђује да је примедба оправдана и закључује да „није проблем да се суспендованима достави материјал, али је проблем што није обавеза да се достави и болесној деци, да би када се буду осећала боље полако могла да надокнађују пропуштено”.

– Да учинимо ситуацију идеалнијом могло би да се пропише као обавеза наставницима да пошаљу материјале и деци која су оправдано одсутна поготово што сада мање или више готово сви користимо гугл учионице и платформе – увиђа Марков.

Могуће пребацивање и искључење

Због уношења оружја, пиротехничког средства или другог предмета којим неко може да се угрози или повреди и наруши безбедност у школи, као и због поседовања или подстрекивања других на употребу алкохола, дувана и дроге – ђаци ће бити суспендовани с наставе минимум пет радних дана. Ако је реч о основцима, због ових изгреда могу бити премештени у другу школу, јер основно образовање је обавезно, док ће средњошколци обавезно бити искључени из школе, јер санкције су пооштрене. Исте васпитно-дисциплинске мере (суспензија, пребацивање, искључење) следују и ђацима који се оглушују о најстроже законом прописане забране насиља, злостављања, занемаривања, дискриминације, урушавања угледа и части било кога у школском кругу.