Парадокси на тржишту хране

Цене намирница глобално пале на најнижи ниво у последње две године, а у малопродаји и даље рекордно високе Индекс цена хране пао је у августу на нови двогодишњи најнижи ниво, након што је месец пре забележен краткотрајни раст услед дешавања у црноморском региону, показује последњи извештај организације за храну и пољопривреду ФАО. То је најнижа вредност од марта 2021. и за 24 процента нижа од рекорда свих времена који је досегнут у марту 2022, после почетка сукоба Русије и Украјине.

Пад цена већине прехрамбених артикала – млечних производа, биљних уља, меса и житарица, компензовало је ново поскупљење само два производа–пиринча и шећера. Највише су снижене цене млечних производа, за четири одсто, првенствено пуномасног млека у праху, под утицајем велике понуде. Следе цене биљних уља које су ниже за 3,1 одсто, што је одраз појефтињења палминог, сунцокретовог, сојиног и уља репице.

За три процента пале су и цене меса, а тај је тренд највише забележен код овчјег меса, а онда и код свињског. Код житарица је појефтињење у просеку 0,7, а у овој категорији предњачи пшеница с падом од 3,8 процената.

И док извештај указује да се криза с ценама хране смирује и полако враћа на претпандемијски ниво, одлазак у радњу даје сасвим супротни утисак. Цене су и даље рекордне, а предњаче млечни производи, месо, хлеб, пециво… Зашто, евидентно, дуготрајно појефтињења сировина на глобалном нивоу не утичу на пад цена хране?

– Сектор хране је препун парадоксалних ситуација. Сви се жалимо на скупе намирнице које све више партиципирају у структури потрошачке корпе. А с друге стране, имамо овај извештај ФАО. Као што видимо, проблем на релацији тржишта сировина и готових производа је то што они функционишу одвојено – каже за „Политику” аграрни аналитичар Жарко Галетин.

Како истиче, карика између произвођача и прерађивача је покидана.

– Када смо, рецимо, имали ситуацију да је сунцокрет био више од 70 динара, цена уља је одмах порасла. Месо је поскупело аутоматски с растом цена житарица. Сада када је дошло до пада цене зрна, то се, као што видимо, не догађа – истиче Галетин.

Према његовим речима, прехрамбена индустрија очигледно има моћ да диктира услове, да управља кризама и тржиштима хране. Заправо, користи се чињеница да је еластично тржиште хране изузетно мало.

– Ако поскупи карта за биоскоп, нећете можда ићи. Али храну морамо да купимо – каже Галетин.

Како напомиње, раније смо се водили логиком да је сукоб Русије и Украјине, као великих светских произвођача, утицао да свет одреагује растом тражње и енормним поскупљењем хране. Неизвесност и даље постоји, али је знатно мања.

– Сада не видимо логику зашто се ово догађа. Не могу да нађем рационални одговор за то. Јасно је да кровне светске институције у овом сектору не функционишу и јако лоше реагују у кризама. Све то доводи до тога да је тешко решити ову ситуацију с ценама хране. Лично сам становишта да ће цене примарних производа такође почети да расту. Већ се закувава прича о поскупљењу гаса, ђубрива и то доводи неминовно до нове нестабилности. Не видим перспективу да ће се цене хране смирити – закључује наш саговорник.

Рекордна производња житарица

У засебном извештају ФАО прогнозира глобалну производњу мало већу него 2022, што је веома близу рекордној из 2021. године.