Субота, 06.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
БЕЛЕШКЕ С ПУТА ОХРИД

Град на хриди

Због великог броја цркава и манастира, познат је као балкански Јерусалим, а кажу да их има 365, по један за сваки дан у години
Град на хриди
(Фотографије: Станко Костић)

Ко жели да доживи Северну Македонију, њене чари: природу, културу, традицију, историју, гостопримство, архитектуру, треба да посети Охрид и Охридско језеро.

Непрегледно чисто и плаво језеро, или како га још зову Македонско слатководно море, задовољиће и најзахтевније туристе. Град је смештен на литици или „во хрид”.

Колевка ћирилице

У античким изворима спомиње се као Лихидос – град светлости. Познат је по Светом Клименту и Светом Науму, ученицима Ћирила и Методија, развоју словенске писмености, ћириличног писма и по првом словенском царству из кога је владао цар Самуило. Град и језеро су, због изузетне природне лепоте и културног наслеђа, од 1980. године на листи заштите Унеска.

Манастир Свети Наум

Гледајући с језера, издваја се обновљена тврђава. Нешто ниже је комплекс манастира Светог Климента с будућом Богословијом и универзитетом. Јужније, заклоњен брегом, налази се најсликанији манастир Светог Јована Канео, смештен на стени изнад некадашњег рибарског насеља. Све ово можете обићи и видети бродићем с језера и окупати се на плажи испод самог манастира.

Ја сам се одлучио за обилазак пешачењем уским, оријенталним улицама старог града. Охрид је назван и Јерусалимом Балкана, по легенди да се на територији града налазило 365 цркава, за сваки дан у години по једна.

Калдрмисана улица посетиоце уводи кроз капију у горњи део града. Лево се иде ка цркви Свете Богородице Привлепте. У њој су биле смештене мошти Светог Климента до преноса у нови манастир. То је једна од најстаријих и најлепших богомоља у чијем се дворишту можете окрепити питком водом и обићи галерију икона.

Благим успоном стиже се и до капије обновљене Самуилове тврђаве. Улаз се плаћа 2,5 евра. Унутрашњост средњовековног града је без садржаја, али с бедема се пружа очаравајући поглед на стари и нови град и језеро.

По изласку из града калдрма води до обновљеног манастира Светог Климента.

Међу здањима оријенталне архитектуре издвајају се црква Светог Николе Болничког, која је служила као заштитни карантин у средњем веку од куге и Црква Свете Софије у центру из 11. века, која је у турско време била џамија.

Црква Светог Климента

Бисери и графика као сувенир

Бити у Охриду и не купити нешто од накита, незамисливо је. Породица Филеви зна тајну израде чувеног Охридског бисера, од којег су низали огрлице и за даме на британском двору.

На улицама има доста и уличних продаваца. У Музеју папира на реплици Гутенбергове пресе може да се купи одштампана графика. Кућа породице Робев из 19. века претворена је у национални музеј.

За обилазак манастира Свети Наум и Биљаниних извора треба одвојити дан: манастир је на самој граници с Албанијом, смештен на стеновитој висоравни под којом извире река Црни Дрим. Светиња је препуна туриста који чекају у реду да посете гроб Светог Наума. Кажу да ко наслони ухо на гроб може чути откуцаје срца светитеља.

За апартман 30 евра

Смештај може да се нађе у околини језера и у самом старом граду. Цене за апартман крећу се од 30 евра па навише. Туристи дане проводе у купању у предивној, плавој бистрој води језера, а вечери у шетњи старом и новом чаршијом, у којима има много одличних ресторана с традиционалном храном. На малим трговима свирају улични свирачи, а у кафанама, налик на београдску Скадарлију, професионални музичари. Звуци „Зајди, зајди јасно солнце”, „Битола, мој роден крај” и наравно „Биљана платно белеше” мешају се у тишини ноћи.

Биљанини извори

На излазу из Охрида на путу ка Светом Науму је излетиште Биљанини извори, које краси и биста девојке која „бели платно”, како подсећа стара народна песма. Око пространог врела је неколико етно-ресторана с понудом традиционалне хране.

Стари платан

Једна од туристичких атракција Охрида је и платан стар више од 1.000 година. По легенди га је засадио Свети Климент. Налази се на старом базару, месту препуном трговачких радњица, сладолеџиница, посластичарница смештених у приземним старим кућама. Старији посетиоци памте кафанске столове у трометарској шупљини дебла и посластичарнице под крошњом дрвета.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.