Град на хриди

Ко жели да доживи Северну Македонију, њене чари: природу, културу, традицију, историју, гостопримство, архитектуру, треба да посети Охрид и Охридско језеро.

Непрегледно чисто и плаво језеро, или како га још зову Македонско слатководно море, задовољиће и најзахтевније туристе. Град је смештен на литици или „во хрид”.

Колевка ћирилице

У античким изворима спомиње се као Лихидос – град светлости. Познат је по Светом Клименту и Светом Науму, ученицима Ћирила и Методија, развоју словенске писмености, ћириличног писма и по првом словенском царству из кога је владао цар Самуило. Град и језеро су, због изузетне природне лепоте и културног наслеђа, од 1980. године на листи заштите Унеска.

Гледајући с језера, издваја се обновљена тврђава. Нешто ниже је комплекс манастира Светог Климента с будућом Богословијом и универзитетом. Јужније, заклоњен брегом, налази се најсликанији манастир Светог Јована Канео, смештен на стени изнад некадашњег рибарског насеља. Све ово можете обићи и видети бродићем с језера и окупати се на плажи испод самог манастира.

Ја сам се одлучио за обилазак пешачењем уским, оријенталним улицама старог града. Охрид је назван и Јерусалимом Балкана, по легенди да се на територији града налазило 365 цркава, за сваки дан у години по једна.

Калдрмисана улица посетиоце уводи кроз капију у горњи део града. Лево се иде ка цркви Свете Богородице Привлепте. У њој су биле смештене мошти Светог Климента до преноса у нови манастир. То је једна од најстаријих и најлепших богомоља у чијем се дворишту можете окрепити питком водом и обићи галерију икона.

Благим успоном стиже се и до капије обновљене Самуилове тврђаве. Улаз се плаћа 2,5 евра. Унутрашњост средњовековног града је без садржаја, али с бедема се пружа очаравајући поглед на стари и нови град и језеро.

По изласку из града калдрма води до обновљеног манастира Светог Климента.

Међу здањима оријенталне архитектуре издвајају се црква Светог Николе Болничког, која је служила као заштитни карантин у средњем веку од куге и Црква Свете Софије у центру из 11. века, која је у турско време била џамија.

Бисери и графика као сувенир

Бити у Охриду и не купити нешто од накита, незамисливо је. Породица Филеви зна тајну израде чувеног Охридског бисера, од којег су низали огрлице и за даме на британском двору.

На улицама има доста и уличних продаваца. У Музеју папира на реплици Гутенбергове пресе може да се купи одштампана графика. Кућа породице Робев из 19. века претворена је у национални музеј.

За обилазак манастира Свети Наум и Биљаниних извора треба одвојити дан: манастир је на самој граници с Албанијом, смештен на стеновитој висоравни под којом извире река Црни Дрим. Светиња је препуна туриста који чекају у реду да посете гроб Светог Наума. Кажу да ко наслони ухо на гроб може чути откуцаје срца светитеља.

За апартман 30 евра

Смештај може да се нађе у околини језера и у самом старом граду. Цене за апартман крећу се од 30 евра па навише. Туристи дане проводе у купању у предивној, плавој бистрој води језера, а вечери у шетњи старом и новом чаршијом, у којима има много одличних ресторана с традиционалном храном. На малим трговима свирају улични свирачи, а у кафанама, налик на београдску Скадарлију, професионални музичари. Звуци „Зајди, зајди јасно солнце”, „Битола, мој роден крај” и наравно „Биљана платно белеше” мешају се у тишини ноћи.

Биљанини извори

На излазу из Охрида на путу ка Светом Науму је излетиште Биљанини извори, које краси и биста девојке која „бели платно”, како подсећа стара народна песма. Око пространог врела је неколико етно-ресторана с понудом традиционалне хране.

Стари платан

Једна од туристичких атракција Охрида је и платан стар више од 1.000 година. По легенди га је засадио Свети Климент. Налази се на старом базару, месту препуном трговачких радњица, сладолеџиница, посластичарница смештених у приземним старим кућама. Старији посетиоци памте кафанске столове у трометарској шупљини дебла и посластичарнице под крошњом дрвета.