Јефтинији лекови призивају несташицу

Одлука владе о снижавању цена лекова од 12. септембра донета је без претходних консултација и игнорисањем аргумената домаће фармацеутске индустрије. Она, дугорочно гледано, доноси штетне последице како за домаће произвођаче лекова, тако и за грађане који ће се врло брзо суочити са појавом знатно скупљих лекова, али и лекова сумњивог квалитета, саопштено је из Групациједомаћих произвођача лекова.

Како је наведено у објашњењу овог удружења, новонастале околности у којима се нашла српска фармацеутска индустрија највероватније воде ка несташицама, које ће се после санирати интервентним увозом истих лекова, али по знатно вишим ценама.

„Одлука владе нас враћа на стање од пре две године, када је само у року од 10 дана цена лекова коригована два пута. Прво повећана за четири, а потом снижена за 5,9 одсто. Образложење је било –јачање динара. И овог пута имамо исто образложење. У еуфорији објашњавања како треба да се приближимо Европи, снижење цена лекова се тумачи конкурентношћу. При том, наравно, нико не говори о стандардизацији и усаглашавању са европским прописима, који подразумевају енормна улагања српске индустрије лекова“, пише у саопштењу.

Групација произвођача лекова се у свом обраћању јавности осврнула и на кретања на светском тржишту. Тако кажу да се у свету озбиљно анализирају последице јулског раста произвођачких цена, које су највише за последњих 27 година. У Немачкој су порасле за 8,8, а у САД за 9,8 одсто. Највећи утицај има раст цена енергената. Без раста њихових цена, раст произвођачких цена би био 3,6 одсто. Ово повећање трошкова производње линеарно је утицало на глобални раст цена. Само се у Србији, по обичају, дешава обрнуто.

„И док само електрична енергија поскупљује по други пут ове године, цене лекова падају, а ми се враћамо у период од пре 15 година, када се социјални мир куповао и багателно ниским ценама лекова. Цене лекова у Србији двоструко и више су ниже него у земљама у окружењу. У Србији је, на пример,до сада кутија ’бромазепама’ или ’диазепама’ коштала 67, а сада је 63 динара, а просечна цена у референтним земљама (Хрватској, Италији и Словенији) износи 284 динара“, наводе српски фармацеути.

Они објашњавају да очекују да влада преиспита своју одлуку пре него што произвођачи буду принуђени да сужавају асортиман како не би трпели губитке.