Кредити морају да поскупе

Кредити у Србији ускоро ће бити скупљи, иако засад још нема промена каматних стопа, изјавио је у разговору за наш лист Панајотис Власијадис, председник Извршног одбора Алфа банке. По његовим речима, бура на светском финансијском тржишту пренеће се и на локални банкарски систем. Мало је вероватно да када цена капитала у свету расте, каматне стопе у Србији, која је део светског финансијског система, још дуго остану на истом нивоу.

– Већа цена новца повећава трошкове целог система. Све док се стање у светској економији не стабилизује, саветујем грађанима да буду веома опрезни када троше новац, али и када се задужују – казао је Власијадис.

На питање како као банкар може тако да одбија муштерије, наш саговорник одговара:

– За Алфа банку клијент је у центру пажње. Наш углед већ 160 година градимо на поузданости, отворености и одговорности. Када су каматне стопе превисоке, бићемо срећнији ако клијента спречимо да се задужи, него да му продамо кредит. И не делим мишљење многих да се против конкуренције на тржишту треба борити само ниским каматама. Постоје и неки други фактори који су подједнако важни. Инсистирам на томе да банкар мора и да образује свог клијента, да му да савет, информише о евентуалном ризику. Ако у некој банци не упозоре муштерију да ниже камате истовремено носе и већи ризик, онда то није добро – истиче наш саговорник.

Додаје да у борби са конкурентима његов циљ није што веће тржишно учешће. Не „јури” проценте, већ квалитет.

– Ако питате 16 највећих банака у Србији шта је њихов циљ, сви ће вам рећи да је то освајање 10 одсто тржишта. То значи да би тржишни колач укупно имао 160, уместо 100 одсто. Ми желимо да кроз квалитет, посредно, добијемо тржишно учешће. А то подразумева висок ниво услуге, отвореност, одговорност и поузданост – каже Власијадис.

Саветује и да је штедња у оваквим околностима најбоље решење. Питамо га у којој валути? Као из топа одговара:

– У динарима! Поверење у домаћу националну валуту расте. У последња два месеца курс је стабилан. Мере Народне банке Србије су томе допринеле – уверен је Власијадис.

Подсећамо га да је пре неколико година саветовао грађане да се највише исплати штедња у доларима. У међувремену је америчка валута поклекла у односу на евро, па су они који су га послушали можда и изгубили на очекиваној заради. Председник Извршног одбора Алфа банке указује да не постоји магична формула за добру зараду, јер се економске околности стално мењају.

– И ако ме сада питате шта ће се дешавати у наредних пет година, онда немам одговор. Али, ако се питање односи на наредних три, шест месеци или годину дана, онда имам неке препоруке. Моја тадашња процена је, баш као и сада, била заснована на курсним разликама. Камате на евро су биле око два, а на долар око пет одсто. То је било пре две године, а сада се ситуација променила. Не мојом вољом, већ је то тржиште учинило. Тај савет не може да важи заувек – објашњава.

Откако је пре три године стигао у Србију, не пропушта да укаже да је задуженост у нашој земљи знатно већа него што то показује званична статистика.

– Анализирајући податке о просечној задужености становника Србије и податке да 24 одсто пунолетних грађана нема текући рачун, лако је закључити да је слика о висини просечне задужености искривљена. Међутим, морам да напоменем да то не значи да је ниво задужености велики и забрињавајући. Мере Народне банке су добар пример одговорног односа према грађанима, јер су у великој мери допринеле да се контролише задуженост и обузда инфлација – закључује Власијадис.

-----------------------------------------------------------

Инвестиција од 16 милиона евра

У осавремењавање мреже Алфа банка ће у наредном периоду уложити око 16 милиона евра. За клијенте ће то значити да ће мање времена проводити у редовима, док ће банкари, уместо да време троше на сређивање папирологије, више пажње моћи да посвете својим клијентима.

– Кад смо 2005. године преузели Јубанку, наследили смо информациони систем у коме је било много операција које нису биле усклађене једна са другом, много посла је обављано руком, што аутоматски значи веће административне трошкове за банку. То више није модеран начин пословања. Систем који покушавамо да применимо у Србији је идентичан оном који се примењује у банкама и осталим земљама југоисточне Европе, што ће нам обезбедити да клијентима понудимо и неке нове производе и услуге.