Американци остају у Нигеру, Французи пред „црвеним картоном”

Војно савезништво Париза и Вашингтона на озбиљном је испиту у Нигеру од избијања војног пуча у тој земљи 26. јула, а данас још и више, будући да трупе САД настављају с извиђачким-антитерористичким мисијама, док је француски контингент добио датум да напусти ту земљу Сахела (3. септембар), који још није испоштован. У међувремену, шеф дипломатије ЕУ Ђузеп Борељ признаје да политика уније у Сахелу није донела жељене резултате и поручује да „ нико не би требало да буде пресрећан због тешкоћа с којима се суочава Француска у том региону”.

Одлучан став Вашингтона да преврат у Нигеру не назове „ударом” донео је резултате на терену. Ненајављена посета Нигеру (7. августа) Викторије Нуланд, в. д. заменика шефа америчке дипломатије, допринела је успостављању директног контакта с хунтом генерала Абурахмана Тајија. Париз је посету Нуландове Њамеију критиковао као „немудар” потез Вашингтона. Потом је у Нигер стигла и Кетлин Фицгибон, нови амбасадор САД. После тога, Американци су „из предострожности” део трупа из базе код главног града Нигера преместили у мегабазу у Агадезу, одакле су ових дана делимично наставили своје извиђачке-антитерористичке мисије. „Америчка војска наставила је мисије ваздухопловима и дроновима. Једно време нисмо, јер су (пучисти) затворили писте. Дипломатским процесима сада обављамо, не могу да кажем сто одсто оних мисија које смо раније спроводили, али сада обављамо велики део мисија од раније”, пренео је јуче АП изјаву генерала Џејмса Хекера, команданта америчких ваздухопловних снага при САД команди за Европу и Африку. Истовремено, бригадни генерал Пат Рајдер, портпарол Пентагона, истиче да су мисије „ограничене на заштиту америчких снага” у Нигеру.

На другој страни, војна хунта у Нигеру наложила је 25. августа француском амбасадору Силвену Итеу да у року од 48 сати напусти ту земљу, што је шеф Јелисејске палате Емануел Макрон одбио. Потом је режим генерала Тајија поручио Паризу да 1.100 француских војника стационираних у Нигеру мора да оде до 3. септембра. „Ако ћемо да се премештамо, онда то може бити само на захтев (свргнутог) председника Мухамеда Базума. Не придајемо никакву легитимност декларацијама пучиста”, пркосно је поручио француски председник. Париз је, међутим, ових дана признао да су у току преговори о измештању „елемената” војног присуства у Нигеру.

Ипак, да долије уље на ватру, Макрон је у међувремену оценио да „без војних операција Француске у Сахелу (против џихадиста)... тамо данас вероватно не би било Малија ни Буркине Фасо, а није сигурно ни да би било Нигера”.

У Сахелу ова Макронова оцена, најблаже речено, није наишла на добар пријем. „Француске трупе су изазвале проблем у Сахелу. Париз је уништио Либију. Разарање Либије довело је до тога да Сахел постане ’оружарница на отвореном’”, оценио је Абдулаје Диоп, министар иностраних послова Малија, током разговора с амбасадором Алжира Ал Хавасом Ријаком. Диоп и Ријак разговарали су, иначе, о путевима за смиривање прилика у Малију (где су џихадисти поново у офанзиви), као и о начинима да приоритет добије директни дијалог актера унутар те земље, а без спољних мешања.

Алжир је крајем августа, једини до сада, изашао с мировним планом за Нигер, уз осуду неуставне промене власти, а истовремено и против стране војне интервенције.

Шеф дипломатије Малија Диоп и шеф дипломатије ЕУ Борељ, различито виде виновнике садашње кризе у Сахелу.

„Проблем у Сахелу није Француска, већ војне хунте, које немају начина да се боре против тероризма, нити амбицију да унапреде њихов свакодневни живот и будућност”, оценио је Борељ.

У говору у европском парламенту, Борељ је истовремено оценио да 600 милиона евра, које је Брисел у последњих десет година уложио у обуку 50.000 припадника војнобезбедносних снага широм Сахела, није допринело учвршћивању демократије у том региону.

„Требало је више да се позабавимо стратешким, а не тактичким питањима, између осталог и унапређењем социјалног стања у тим земљама”, констатовао је Борељ.

Према његовим речима, Сахел је тест за целокупну ЕУ, јер би учвршћивање још једне хунте у том региону, а поготово у Нигеру, имало далекосежне негативне последице по Европу: безбедносне, мигрантске, као и оне које се односе на „геополитички баланс моћи”. ЕУ мора да учини „шта год треба” да се у Нигеру поврати уставни поредак: „Нема места никаквим паралелним преговарачким каналима, осим кроз регионалну групацију ЕКОВАС”, нагласио је Борељ.

Успут је најавио могуће нове рунде санкција ЕУ, као и изгледе за широко ускраћивање финансијске сарадње Нигеру и другима у Сахелу.