Русија напада Пољску, Америка је брани, Бајден побеђује

Чини се да су америчке демократе све забринутије за своје изборне изгледе. Истраживања јавног мњења су по њих разочаравајућа. Бајдену клизи рејтинг. Саветници и екипа око њега су направили много грешака, анализирају познаваоци политичких односа.

Америчке породице се боре да плате рачуне због поскупљења енергената. Амерички градови – демократска територија – тону све дубље у злочине и насиље. Мигранти преплављују земљу. Доналд Трамп, упркос бројним оптужбама постаје опасност број 1 за демократе који немају много времена да промене слику и преокрену рејтинг.

Неки виде излаз у примени политичких и војних трикова. Милитанти верују да увек имају решење. Ратне игре немају граница.

„Зато су у стању да организују операцију лажне заставе како би започели рат са Русијом и одржали власт“, пише аутор чланка у “Америкен Тинкеру”. На пример, могли би да лажирају руски напад на Пољску. Она је чланица НАТО-а, а алијанса је дужна да одбрани нападнуту чланицу. Такав окршај неће се добро завршити ни по кога, упозорава аутор чланка.

У игри су и Летонија и Естонија као могуће руске мете, и наравно одбрана нападнутих по НАТО правилима. То преведено значи – Америка као заштитник – узвраћа ударац, има алиби за ратно деловање.

Уколико се операција под лажном заставом успешно изведе, с обзиром на њену тајност, накнадно доказивање њеног постојања је прилично тешко, делом и због тога што се докази обично тумаче као "цинична" контрапропаганда супротне стране.

Вероватно најчешће помињани пример операције под лажном заставом је инцидент у Глајвицу, напад на радио-станицу у немачком пограничном месту кога су у лето 1939. године, користећи осуђенике у пољским војним униформама, инсценирале безбедносне службе нацистичке Немачке како би створили изговор за инвазију Пољске којом је отпочео Други светски рат.

После рата познат је инциндент у Тонкиншком заливу 1964. године након којег је Конгрес САД одобрио председнику Линдону Џонсону право да помаже било коју јужноазијску државу угрожену од „комунистичке агресије”.

Противници помагања Кијеву

Украјински сукоб и даље заокупља умове Американаца. Све више људи говори против слања милијарди “корумпираном режиму Зелинског”. Почињу да се питају зашто је Бајденовим саветницима више стало до Украјине него до запаљеног хавајског острва Мауи.

Многи људи не могу да пронађу Украјину на мапи. За то је делимично крив и амерички образовни систем.

Историјски гледано, ако се нешто догоди ван Сједињених Држава, онда као да не постоји, осим ако у то није уплетена Америка.

Вијетнам је био периферни сукоб све док 36. амерички председник Линдон Џонсон и припадници војно-индустријског комплекса нису искористили инцидент са вијетнамским бродовима у заливу Тонкин да пошаљу трупе у ту азијску земљу. Тек тада су Американци зграбили своје атласе да сазнају где је Вијетнам. Затим су ту били Ирак, Садам и „оружје за масовно уништење“. Али то је био кратак рат, и било је мање жртава. Људи су једва имали времена да размотају своје карте и атласе када је све било готово.

Ако је веровати све гласнијим упозорењима, то ће искористити да уведу ванредно стање и обуставе или промене ток избора. Покретање сукоба са Русијом као изборни трик, верују да би довео до другачијег расположења америчких гласача. Велики улози су у игри, али и питање колико је младим Американцима стало до ратних авантура.

Може још бруталније

Такер Карлсон, говорећи у подкасту Адама Короле, верује да је рат оно ка чему демократе иду.

„Они, демократе, морају да прогласе ванредно стање да би преузели ратне моћи и победили ривале у Вашингтону.. Верујем у то и мислим да чињенице то потврђују. Дакле, ако сте забринути да ће наша политика бити још бруталнија него што је сада, а људи пате од тога – а то је сасвим могуће – онда би требало да бринете о изгледима за отворену конфронтацију. Ми смо, наравно, већ у сукобу са Русијом, финансирамо њене непријатеље, али мислим на отворени војни сукоб, да смо у рату са Русијом“, тврди Карлсон.

Кроз историју се показало да проблематични режими често изазивају војне сукобе да би се нација окупила око заставе своје земље и заборавила на све друге невоље.

Сједињене Државе воде прокси рат са Русијом. Масовно уништавање огромне већине Украјинаца је мала ствар у поређењу са постизањем геополитичког циља: слабљење Москве.

Прокси рат који су изазвали САД је грабеж за моћ и богатство. Аналитичари подсећају да војно-индустријски комплекс пуни своје џепове кроз овај војни сукоб, а истовремено исцрпљује америчке војне залихе. Одбрамбена индустрија пажљиво распоређује део свог профита. Да ли сте рођак, донатор или савезник члана Конгреса? Онда вас чекају одличне понуде. Донације за кампању стижу.

Нема потребе да се троше речи описујући покушаје демократа да у унутрашњој конкуренцији униште Трампа током његовог председништва. Много тога се вртело око „Русије, Русије и поново Русије“.

Пољска се припрема

Пољски председник Анџеј Дуда је летос рекао да је НАТО усвојио план за пребацивање 100.000 војника у Пољску "ако буде потребно." Већи део је већ пребачен.

У Пољској је пре месец одржана највећа војна парада од времена Хладног рата у којој је учествовало 2.000 војника из Пољске и других земаља НАТО.

Како је навео Ројтерс, напад Русије на Украјину учинио је да јачање оружаних снага за пољску владајућу Партију права и правде буде приоритет, посебно у јеку предизборне кампање уочи избора заказаних за октобар. Гласине о могућем руском упаду се шире у Пољској али и у Вашингтону. Шире их демократе које контролишу власт не само у Вашингтону, већ у свим важнијим институцијама, јавним и приватним. Што се тиче моћи, они на овај или онај начин не намеравају да је се одрекну без борбе.

У игри да мета наводних руских напада буде и нека од балтичких земаља, није ништа мање опасна и немогућа у главама планера сукоба. Важно је да је алиби уверљив за војни одговор и сукоб. Кривица у очима света је на „агресору“ а Америка је „заштитник који мора да реагује“.

Конвенционални рат са Русијом био би прилично деструктиван. Могућност случајне или намерне ескалације у нуклеарни рат значио би катастрофу. Овај потез би буквално могао да уништи већи део света, Европе и Северне Америке.

Да ли је заиста важно „владати па било то и из пепела“?