Инфлација угрозила Орбанову популарност

Специјално за „Политику”

Будимпешта – Актуелна економска криза у Мађарској, за коју влада кривце види у инспираторима рата у Украјини и санкцијама заведеним Русији од ЕУ, полако се премешта и на политичку сцену. Судећи према најновијим истраживањима јавног мњења, мађарски премијер и његова странка Фидес, који су освојили четврту узастопну убедљиву већину на општим изборима 2022. године, сада имају нешто мање поклоника међу бирачима. Према мишљењима аналитичара, али и власти, разлози за то су константно продубљивање економске кризе и инфлација, која је Мађарску сврстала на неславни врх европске лествице.

Иако је Орбан изјавио да не планира да се повуче с кормила земље још десет година, подршка бирача његовој странци опада, што је и сам премијер признао у говору одржаном у месту Кетче. Орбан је објаснио да је разлог смањене популарности слабљење мађарске економије, јер су се, како је рекао, људи навикли на стални раст.

Институт Републикон дошао је током истраживања до податка да је популарност Фидеса опала у последњих неколико месеци. Да су избори били одржани у августу, према том истраживању, 42 одсто бирача гласало би за Орбанову владајућу странку, што је пад од шест процената, док неодлучних има 28 одсто.

Највећа опозициона странка, Демократска коалиција (ДК), коју предводи бивши премијер Ференц Ђурчањ, тренутно има 17 одсто симпатизера у бирачком телу. Покрет либералне оријентације Моментум, странка крајње деснице Ми Хазанк и сатирична Мађарска партија дворепих паса, могли би да пређу цензус за улазак у парламент, уколико би избори били одржани ове недеље. Међутим, садашње парламентарне странке опозиције – ЛМП, Јобик, Парбесед и Мађарска социјалистичка партија (МСП) – биле би у прилици да буду заступљене у скупштини.

Иако су постојале иницијативе да се број мандата мађарског премијера законски ограничи, до сада никакав пропис о томе није донет. То значи да премијер може да остане на тој позицији деценијама, под условом да редовно добија довољну подршку бирача на изборима. У том погледу, Орбан и његова странка Фидес већ сада су најуспешнији од почетка парламентарне ере у Мађарској.

Док је након избора 2018. године Орбан спомињао да би желео да води земљу до 2030. године, у свом годишњем говору у Кетчеу рекао је да му је намера да то ипак буде 2034. година. Ту промену става објаснио је чињеницом да су епидемија ковида 19 и рат у суседству одузели његовој страници „барем четири године”. Како је истакао, Фидес је сада нешто мање популаран због економске кризе, али је и даље снажан, из идеолошких и политичких разлога и слабости опозиције.

Орбан каже да је исламизација Европе велика брига и да га неће изненадити ако хришћанске заједнице буду „бежале са запада у Мађарску”.

Бечки лист „Пресе” пише да су Фидес и Орбан успели да створе „паралелни универзум” за народ Мађарске и да је то разлог што његова моћ не нестаје упркос високој стопи инфлације у Мађарској. Наводи се да је мађарска економија у знатној кризи, да потрошња опада, а да ће дефицит државног буџета ускоро достићи 5,5–6 одсто.

За то време, Мађарска се увелико припрема за предстојеће европске изборе. Тим поводом политички директор у кабинету мађарског премијера Балаж Орбан каже да су Европској унији потребне промене и додаје да је успех „самоуверених десних снага” на изборима за Европски парламент следеће године од суштинског значаја за увођење тих промена.

Балаж Орбан је рекао да је ЕУ талац „проратне и корумпиране елите”, а да лоше доношење одлука озбиљно наноси штету Европи и њеној конкурентности. Снажно европско десно крило са Фидесом и његовим демохришћанским савезником, које ће деловати уз широко поверење Мађара, било би, како истиче, кључно у постизању промена у Европској унији.

Он подсећа да истраживања јавног мњења показују да десница јача у свим великим земљама ЕУ, упозоравајући „такозвани десни центар” да не сарађује с левицом, јер докази из последњих пет година сугеришу да ће Европа наставити да иде низбрдо као резултат те сарадње. Уместо тога, рекао је, десно крило и десни центар треба да сарађују. Тек касније ће Фидес и демохришћани одлучити којој ће се групацији придружити, додао је.

На питање да ли Фидес види Роберта Фица, бившег словачког премијера, као савезника, Орбан је рекао да ће та странка радити „заједно с људима који Стари континент виде као Европу нација”.

Упитан зашто влада није позвала руског амбасадора због спорног уџбеника историје, објављеног у Москви, који описује учеснике мађарске револуције из 1956. године као „фашисте”, рекао је да Мађарска очекује да ће све земље прихватити општи став да су „хероји из 1956. најважнији и угледни хероји мађарског народа који заслужују свако поштовање”.