Inflacija ugrozila Orbanovu popularnost

Specijalno za „Politiku”

Budimpešta – Aktuelna ekonomska kriza u Mađarskoj, za koju vlada krivce vidi u inspiratorima rata u Ukrajini i sankcijama zavedenim Rusiji od EU, polako se premešta i na političku scenu. Sudeći prema najnovijim istraživanjima javnog mnjenja, mađarski premijer i njegova stranka Fides, koji su osvojili četvrtu uzastopnu ubedljivu većinu na opštim izborima 2022. godine, sada imaju nešto manje poklonika među biračima. Prema mišljenjima analitičara, ali i vlasti, razlozi za to su konstantno produbljivanje ekonomske krize i inflacija, koja je Mađarsku svrstala na neslavni vrh evropske lestvice.

Iako je Orban izjavio da ne planira da se povuče s kormila zemlje još deset godina, podrška birača njegovoj stranci opada, što je i sam premijer priznao u govoru održanom u mestu Ketče. Orban je objasnio da je razlog smanjene popularnosti slabljenje mađarske ekonomije, jer su se, kako je rekao, ljudi navikli na stalni rast.

Institut Republikon došao je tokom istraživanja do podatka da je popularnost Fidesa opala u poslednjih nekoliko meseci. Da su izbori bili održani u avgustu, prema tom istraživanju, 42 odsto birača glasalo bi za Orbanovu vladajuću stranku, što je pad od šest procenata, dok neodlučnih ima 28 odsto.

Najveća opoziciona stranka, Demokratska koalicija (DK), koju predvodi bivši premijer Ferenc Đurčanj, trenutno ima 17 odsto simpatizera u biračkom telu. Pokret liberalne orijentacije Momentum, stranka krajnje desnice Mi Hazank i satirična Mađarska partija dvorepih pasa, mogli bi da pređu cenzus za ulazak u parlament, ukoliko bi izbori bili održani ove nedelje. Međutim, sadašnje parlamentarne stranke opozicije – LMP, Jobik, Parbesed i Mađarska socijalistička partija (MSP) – bile bi u prilici da budu zastupljene u skupštini.

Iako su postojale inicijative da se broj mandata mađarskog premijera zakonski ograniči, do sada nikakav propis o tome nije donet. To znači da premijer može da ostane na toj poziciji decenijama, pod uslovom da redovno dobija dovoljnu podršku birača na izborima. U tom pogledu, Orban i njegova stranka Fides već sada su najuspešniji od početka parlamentarne ere u Mađarskoj.

Dok je nakon izbora 2018. godine Orban spominjao da bi želeo da vodi zemlju do 2030. godine, u svom godišnjem govoru u Ketčeu rekao je da mu je namera da to ipak bude 2034. godina. Tu promenu stava objasnio je činjenicom da su epidemija kovida 19 i rat u susedstvu oduzeli njegovoj stranici „barem četiri godine”. Kako je istakao, Fides je sada nešto manje popularan zbog ekonomske krize, ali je i dalje snažan, iz ideoloških i političkih razloga i slabosti opozicije.

Orban kaže da je islamizacija Evrope velika briga i da ga neće iznenaditi ako hrišćanske zajednice budu „bežale sa zapada u Mađarsku”.

Bečki list „Prese” piše da su Fides i Orban uspeli da stvore „paralelni univerzum” za narod Mađarske i da je to razlog što njegova moć ne nestaje uprkos visokoj stopi inflacije u Mađarskoj. Navodi se da je mađarska ekonomija u znatnoj krizi, da potrošnja opada, a da će deficit državnog budžeta uskoro dostići 5,5–6 odsto.

Za to vreme, Mađarska se uveliko priprema za predstojeće evropske izbore. Tim povodom politički direktor u kabinetu mađarskog premijera Balaž Orban kaže da su Evropskoj uniji potrebne promene i dodaje da je uspeh „samouverenih desnih snaga” na izborima za Evropski parlament sledeće godine od suštinskog značaja za uvođenje tih promena.

Balaž Orban je rekao da je EU talac „proratne i korumpirane elite”, a da loše donošenje odluka ozbiljno nanosi štetu Evropi i njenoj konkurentnosti. Snažno evropsko desno krilo sa Fidesom i njegovim demohrišćanskim saveznikom, koje će delovati uz široko poverenje Mađara, bilo bi, kako ističe, ključno u postizanju promena u Evropskoj uniji.

On podseća da istraživanja javnog mnjenja pokazuju da desnica jača u svim velikim zemljama EU, upozoravajući „takozvani desni centar” da ne sarađuje s levicom, jer dokazi iz poslednjih pet godina sugerišu da će Evropa nastaviti da ide nizbrdo kao rezultat te saradnje. Umesto toga, rekao je, desno krilo i desni centar treba da sarađuju. Tek kasnije će Fides i demohrišćani odlučiti kojoj će se grupaciji pridružiti, dodao je.

Na pitanje da li Fides vidi Roberta Fica, bivšeg slovačkog premijera, kao saveznika, Orban je rekao da će ta stranka raditi „zajedno s ljudima koji Stari kontinent vide kao Evropu nacija”.

Upitan zašto vlada nije pozvala ruskog ambasadora zbog spornog udžbenika istorije, objavljenog u Moskvi, koji opisuje učesnike mađarske revolucije iz 1956. godine kao „fašiste”, rekao je da Mađarska očekuje da će sve zemlje prihvatiti opšti stav da su „heroji iz 1956. najvažniji i ugledni heroji mađarskog naroda koji zaslužuju svako poštovanje”.