Три деценије Црквеног права на Правном факултету у Крагујевцу

Крагујевац – Правни факултет у Крагујевцу је први правни факултет у земљи на коме је после Другог светског рата у наставу уведен предмет Црквено право. Било је то 1993. године, у тренутку када се Србија ослобађала идеолошких стега комунизма који је оставио дубоке ожиљке на телу наше цркве, деценијама изопштене из система државног образовања. Поводом овог значајног догађаја, којима су поново успостављене силом покидане везе Српске православне цркве с државом, Правни факултет Универзитета у Крагујевцу је прошлог викенда организовао међународну научну конференцију под називом „Државно-црквено право”, чији је покровитељ био епископ шумадијски Јован.

Са уважавањем храброг чина и прекретничке одлуке донете пре три деценије, учешће на овом скупу узело је тридесетак припадника различитих конфесија, угледних професора из земље и света који су свој професионални напор уложили у тумачење комплексних односа државе с црквама и верским заједницама. У штампи ће се ускоро наћи и зборник радова научника из Србије, Америке, Грчке, Аустрије, Хрватске и Босне и Херцеговине који су се одазвали позиву Правног факултета у Крагујевцу.

Осим што је послужио за научну рекапитулизацију предмета, скуп је био прилика да се учесници присете и неких догађаја који су претходили увођењу Црквеног права у наставне планове и програме Правног факултета у Крагујевцу.

„Било је то турбулентно време, а сам чин има и своју предисторију. У сарадњи с групом асистената и професора, наши студенти и колеге с других факултета Крагујевачког универзитета су 1992. године, први пут после Другог светског рата, организовали званичну прославу Савиндана у једној државној високошколској установи. Свечаност је уприличена у препуној сали Прородно-математичког факултета. Тим поводом је штампан часопис „Гласник права”, а уводни чланак написао је владика Сава, тадашњи епископ шумадијски. Набој младалачке енергије из тог доба научно је артикулисао професор Ненад Ђурђевић 1993. године, од када се Црквено право изучава на нашем факултету”, каже Срђан Ђорђевић, продекан за наставу Правног факултета у Крагујевцу.

До деведесетих година прошлог века професор Ђурђевић је на Правном факултету у Крагујевцу предавао Облигационо право. О Црквеном праву, како сам каже, није знао готово ништа, све до сусрета с почившим владиком Савом који га је упутио у занемарену научну дисциплину.

„Црквено право се изучавало на Правном факултету у Београду све до 1945. године, када је избачено из наставног плана и програма, а у ову научну дисциплину ме је упутио мој духовни отац, владика Сава, с којим сам почео да се дружим и сарађујем као председник Црквене општине крагујевачке. Владика Сава је имао изванредну библиотеку. Ту сам се први пут сусрео са ауторима знаменитих дела из области црквеног права, као што су Чедомиљ Митровић, владика далматински Никодим и Сергеј Троицки. Било је то почетком деведесетих година прошлог века, када су због отпадања неких идеолошких предмета, попут марксизма, морали да се праве нови наставни курукулуми. Тада сам предложио да се на Правном факултету у Крагујевцу изучава Црквено право. Предмет је у наставу уведен одлуком од 16. јула 1993, без иједног гласа против чланова наставно-научног већа, што је за мене било изненађење, будући да је Крагујевац словио за ’црвени град’”, присећа се др Ђурђевић, први професор Црквеног права у послератној Србији.

Катедру професора Ђурђевића 2007. наследио је ректор Крагујевачке богословије, свештеник Зоран Крстић, који је студентима Правног факултета у Крагујевцу држао наставу из Црквеног права све до прошле године.

„Литература за овај предмет никад није била спорна, има је у изобиљу, а студенти користе уџбеник оца Димше Перића, који је он написао за потребе Правног факултета у Београду на коме је и предавао. Црквено право није катихизис, да не буде забуне, већ научно утемељена дисциплина која код нас подразумева и упознавање са Законом о црквама и верским заједницама из 2006. године. Студенти Правног факултета у Крагујевцу, које никад нико није делио ни по ком основу, показују изузетно интересовање за овај предмет”, наводи професор Крстић.

Црквено право се на крагујевачком Правном факултету изучава као изборни предмет на основним академским студијама, а прошле године је уведен и мастер модул црквено-државно право који претходи докторским студијама.

„Односи цркве и државе су увек динамични, сложени, али кад постоји добра воља са обадве стране, онда се модел кооперативности и сарадње нормативно и институционално изграђује на корист и појединца и заједнице”, изјавио је за „Политику” учесник научног скупа „Државно-црквено право”, доктор правних наука Велибор Џомић који је и актуелни професор Црквеног права на крагујевачком Правном факултету.

Осим у Крагујевцу, у Србији се Црквено право данас изучава и у Београду, на Правном факултету и Институту за упоредно право, уз учешће професора и истраживача са других научних установа у земљи и свету.