О доброчинству, љубави и људскости

Аранђеловац ‒ Народна библиотека „Свети Сава” организовала је представљање новог наслова Ивана Златковића „Сиротна књига” која је изашла у оквиру београдске Издавачке куће „Народно дело”. Овај роман је други део из Златковићеве завичајне серије и говори о деци окупљеној у дому за сирочад у Буковику на падинама Букуље. „Павиљон краљице Марије” који и данас постоји поред зграде аранђеловачке Опште болнице и који је данас у веома лошем стању, само је полазна тачка из које се прича шири и временски и просторно. Аутор у овом делу пуном језичке и визуелне аутентичности, кроз слојевиту композицију вешто преплиће прошлост, садашњост и будућност, сан и јаву, игру и збиљу, документарност и фикцију.

‒ Шумадија је врело инспирације, а ова тема ми је била занимљива и инспиративна. Оно о чему ја пишем је покушај да се говори о доброчинству, љубави, људскости и хуманости и то је суштина. Занимљиво ми је било то да су људи поклонили земљиште за изградњу дома, да су то били наши Буковичани, тачније Павле Милановић Кезун и сви су они оставили велики траг, а на њихове примере се треба угледати. Потка романа јесте историја коју прилагођавам причи, правећи нову историју и која постаје естетска истина. О овом периоду, између два светска рата, иначе нема много података, а моји романи су мешавина фикције, историјског, документарног и имагинарног, с покушајем да све то претворим у документ и уверим читаоца да је то истина ‒ објаснио је Златковић, откривајући да је могуће да замишљена завичајна трилогија прерасте у више делова, односно популаран роман делту, као код Горана Петровића или Пруста или Пекића.

Поред аутора, о књизи је говорио и Војислав Несторовић, уредник ИК „Народно дело”, који је овом приликом представио делатност овог издавача који је за само годину дана постојања већ објавио 30 наслова. Несторовић је истакао да овај нов издавач наставља традицију истоимене куће која је између два светска рата објављивала капитална издања чија је тематика била национална историја и радила под крилатицом „Држава почива на просвећености”.

Књижевник и посвећени истраживач народне књижевности др Иван Златковић, рођен је 7. јула 1962. године. До сада је објавио коауторску Антологију народних песама о Марку Краљевићу са Миланом Лукићем (1996), „Епска биографија Марка Краљевића” (2006), песничку збирку „Шума” (2007), прилог типологији и индексацији ликова у српској народној прози „Ликови у шаљивим приповеткама” (Српски генеалошки центар, 2017), о хумору у народним причама „Ка поетици смеха” (Друштво за српски језик и књижевност Србије, 2017), антологију народних безобразних причa „Честоскок” (Лагуна, 2016), романе „Повратак” (2003), „Синтетичари” (2010), „Црно пиле које бежи” (2013) и „И жив и мртав” (Лагуна, 2021) за који је добио и награду „Данко Поповић” за најбољи роман на српском језику и који причом о хајдуцима између два светска рата, чини први роман о завичају. Аутор је бројних текстова, чланака, рецензија и стручних радова. Живи и ради у Аранђеловцу, а догађај је изазвао велико интересовање публике овог града која је са великом пажњом слушала одличан књижевни приказ и критички осврт дела.